Svedok: Napadač je iskočio iz žbunja, i pobegao misleći da je dokrajčio Beka  

Biznismen Milan Beko, posle prvih hitaca koji su ga pogodili u stomak, ispao je iz „mercedesa“ za čijim je volanom bio njegov vozač.

Pogođen sa dva metka, Beko je krvav pao na ulicu. U tom momentu, najverovatnije misleći da je „završio posao“, napadač je pobegao držeći pištolj u ruci.

- Beko je pogođen u momentu kada je izlazio iz svog „mercedesa“ S klase. Napadač, koji je iskočio iz žbunja, ispalio je u njegovom pravcu četiri metka, od kojih su dva pogodila Beka u stomak. Njegov vozač je u tom momentu refleksno krenuo u rikverc, pokušavajući da ranjenog biznismena zadrži na sedištu. Ali je Beko, zbog naglog pokretanja vozila, pao na ulicu. Napadač se dao u beg, a ka „mercedesu“ je potrčao drugi vozač porodice Beko. Drugi vozač je u momentu pucnjave bio u dvorištu Bekove kuće - navodi za „Blic“ svedok drame na Senjaku.

Obojica vozača tada su Beka stavila na zadnje sedište. Jedan je seo pored njega, dok je drugi punim gasom krenuo ka Urgentnom centru. Za samo četiri minuta su oni od Ulice Andre Nikolića stigli do prijemnog odeljenja Urgentnog centra. Napadač koji je pobegao posle četiri ispaljena hica protrčao je pored baštovana koji je čistio lišće ispred rezidencije Švajcarske, i koji održava nekoliko kuća u ovoj ulici.

- Napadač je sa pištoljem protrčao pored baštovana koji je držao metlu u ruci. Čovek je bio siguran da će i njega ubiti i bukvalno je zalegao na zemlju. U potpunom je šoku - kaže izvor „Blica“.

Iako je Bekov vozač imao direktan kontakt sa napadačem, on nije uspeo da ga opiše policiji jer je u mraku, od vatre iz pištolja, mogao da vidi samo siluetu muškarca, čije je lice bilo pokriveno kapuljačom. Policija je, međutim, došla do opisa napadača zahvaljujući prolaznicima koji su sumnjivog mladića videli na ulici pre Bekovog dolaska.

- Interesantno je da su svi svedoci napadača opisali kao izuzetno lepog muškarca, mlađe dobi, visine oko 175 centimetara - kažu u policiji.

Osim opisa, beogradska policija je tokom uviđaja pronašla i brojne tragove koji bi mogli da dovedu do otkrivanja identiteta napadača.

- Nađene su četiri čaure, zrno, otisak stopala i 20 opušaka. Svi tragovi su na veštačenju u Nacionalnom kriminalističkom centru. Ono što je ključno je da se sada obavi razgovor sa Bekom, kako bi se utvrdilo da li je imao neprijatelje i šta bi moglo da bude motiv pucnjave. Napad na njega jeste izvršen amaterski, ali je pitaanje da li je neko naručio njegovo ubistvo i ko.

Bekovi najbliži poslovni saradnici tvrde da on nije pokazivao bilo kakvu strepnju u poslednjih nekoliko dana.

- Njegovo raspoloženje je bilo sa uobičajenom dozom nervoze zbog poslovnih obaveza, ali nije pokazivao bilo kakav strah. „Mercedes“ u kome se vozio nije bio blindiran niti je imao obezbeđenje - objašnjavaju njegovi saradnici.

KO JE MILAN BEKO: Vlasnik 60 firmi

Milan Beko je poslovnu karijeru započeo u „Spektra grupi“, koju je kasnije prodao Vladimiru - Bebi Popoviću.

Prema sopstvenom priznanju, vlasnik je ili suvlasnik u više od 60 firmi u Srbiji.

DEVEDESETE

Posle „Spektra grupe“ osnovao je „Dibek“, koji se devedesetih godina bavi trgovinom, uglavnom uvozom i distribucijom robe široke potrošnje, kao i lekova.

PRVI PUT U VLADI

Kao nestranačka ličnost, 1997. ulazi u vladu Mirka Marjanovića, i to u fotelju ministra za ekonomsku i vlasničku transformaciju. U Nemanjinu unosi novu energiju i vrlo brzo postaje najveći operativac Marjanovićevog kabineta. Radi najbitnije poslove, od koordinacije u snabdevanju naftom i gasom tada izolovane i pod sankcijama države, zadužen je i za Fond za razvoj, ali i za prodaju Telekoma 1998. italijanskom STET-u i grčkom OTE-u.

PRODAJA TELEKOMA

Mada su mnogi govorili da je na prodaji Telekoma dosta zaradio, činjenica je da je ubedio Italijane da kupe telekomunikacionu firmu države pod sankcijama. Prodao je za mnogo veće pare nego što su mnogo godina kasnije, kada se Srbija odlučila da povrati vlasništvo nad Telekomom, uspeli da za svoje akcije dobiju natrag.

AUTOR ZAKONA

Ova transakcija donela je Miloševićevom režimu živ novac kojim su u to vreme isplaćivane plate i penzije. Autor je i tadašnjeg zakona o privatizaciji, ali i jedan od onih koji je među prvim učesnicima u privatizaciji tadašnjeg „Rapida“.

SAVEZNA VLADA

Posle bombardovanja, avgusta 1999, prebačen je u Saveznu vladu, na funkciju ministra za privredu. Tako je i dospeo na listu građana SRJ kojima je, zbog bliskosti sa Miloševićevim režimom, zabranjen ulaz u EU. U to vreme radi i kao predsednik Upravnog odbora „Zastave“, za koju sprema planove slične onim koji su se, saradnjom sa „Fijatom“, i realizovali desetak godina kasnije.

KANDIDAT JUL-a

Na izbore 2000. izlazi kao nestranački kandidat na listi JUL-a za Kragujevac, ali odmah posle dešavanja 5. oktobra napušta politiku i ponovo se okreće biznisu.

ODLAZAK I POVRATAK

Već na leto 2001. odlazi iz Srbije, u koju se vraća godinu dana kasnije. Započinje ozbiljnije učešće u privatizacijama koje su u to vreme bile u punom jeku. Sa Miroslavom Miškovićem ulazi u „C market“, ali vrlo brzo izlazi iz tog posla. Kupuje akcije mlekara, „Luke Beograd“, „Večernjih novosti“, „Keramike Kanjiža“...