Suđenje je nastavljeno čitanjem optužnice koja ima 131 stranu.

Po optužnici, Ćuruviju je ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario njegovu nevenčanu suprugu Branku Prpu u glavu koja je bila u tom trenutku sa njim.

Za ubistvo Ćuruvije optuženi su načelnik resora Državne bezbednosti (DB) Radomir Marković, načelnik beogradskog centra DB Milan Radonjić, glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak, koji je u bekstvu. Svi su negirali krivicu.

Bivši načelnik resora Državne bezbednosti (DB) Radomir Marković danas je u Specijalnom sudu u Beogradu negirao da je izdao naređenje da se ubije novinar Slavko Ćuruvija.

Marković je istakao da se optužnicom Tužilaštva za organizovani kriminal neće doći do istine u sudskom postupku, jer se zasniva na pretpostavkama, a ne na dokazima.

"Ne postoji dokaz da sam ja ubio Slavka Ćuruviju, to niko nije kazao. U optužnici ne postoji dokaz da sam sačinio plan ubistva i da sam sa tim planom upoznao Ratka Romića", kazao je Marković koji služi višegodišnje kazne zatvora.

Dodao je i da nema dokaza da je on tražio od komadanta Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legije da ubije Ćuruviju i negirao da je od njega tražio 2002. godine da likvidira Miroslava Kuraka koji se optužnicom tereti za neposrednog izvršioca ubistva.

"Jedini neposredni svedok ubistva je Branka Prpa i čuli smo je, ona je bila vrlo decidna u tome da ubica Slavka Ćuruvije za koga se tvrdi da je Kurak uopšte ne odgovara opisu licu koje je tog dana pucalo u Slavka Ćuruviju", rekao je on.

Marković je ocenio da je jedini cilj optužnice da se okrive rukovodioci Državne bezbednosti i da se ta teza provlači kroz više sudskih procesa, kako bi se "sve ono loše što se dogodilo u Srbiji stavilo na teret vlasti".

Prema njegovim rečima, tužiocu je bio potreban posrednik između nepoznatih lica iz vlasti i neposrenih izvržilaca, te da je, kako je naveo, "zgodno bilo da to bude načenik DB-a".

"I Evropska unija je rekla da će usporiti integracije ako se ne reši ovaj slučaj. Nije mi teško da priznam ovo delo ako će to pomoći Srbiji, ja sam ionako osuđen na 40 godina, ali istina se duguje porodici", kazao je Marković.

On je kazao da je od optuženog Milana Radonjića saznao da je Ćuruvija ubijen i da ga je o tome obavestio telefonom.

"Rekao mi je da su operativni pratili jedno lice i da je čovek ubijen kada su prekinuli praćenje. Rekao sam mu - sve što imaš o tome daš upravi kriminalističke policije Beograd, da se taj slučaj što pre reši", ispričao je Marković i dodao da se kao načelnik DB-a nije bavio operativnim radom.

Prema njegovim rečima, ne stoji optužba Tužilaštva da je motiv ubistva Ćuruvije bilo njegovo pisanje protiv tadažnjeg režima.

"Slavko je ubijen u vreme bombardovanja, bombe padaju po Srbiji i Kosovu, a Slobodan Milošević (bivši predsednik) i mi, nemamo razloga da se brinemo o pametnijim stvarima, nego brinemo o tome da li će neko nešto da napiše protiv režima", rekao je Marković.

On je kazao da je 25. januara 2001, na dan formiranja Vlade, želeo da podnese ostavku, a da je "pogrom" pripadnika državne bezbednosti počeo imenovanjem Dušana Mihajlovića za ministra policije.

Ružić: Tada je samo Sloba mogao da da nalog za ubistvo!

Punomoćnik porodice ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, Slobodan Ružić rekao je danas da od sudjenja optuženima za to ubistvo očekuje da utvrdi činjenice koje će ukazati ko je bio nalogodavac ubistva Slavka Ćuruvije.

"Prema mom mišljenju, u to vreme niko nije mogao sem Slobodana

Miloševića da da nalog službi za tako nešto", rekao je Ružić novinarima ispred Specijalnog suda gde je je danas počelo suđenje za ubistvo Ćuruvije.

Komentarišući odbranu prvooptuženog Radomira Markovića, Ružić smatra da je on krenuo u kontranapad jer osporava sve dosadašnje pravosnažne presude protiv njega (kojima je osudjen na 40 godina zatvora za zločin na Ibarskoj magistrali i ubistvo Ivana Stambolića).

"Markovićeva odbrana je uopštena, nije se uopšte izrazio o ubistvu Ćuruvije već uglavnom priča o svom progonu", rekao je Ružić.

"Postupak pokrenut da bi se optužila Miloševićeva vlast"

Podsetio je da je uhapšen 24. februara 2001. godine, posle, kako je naveo "dogovora vlasti i pripadnika Zemunskog klana". Marković je 2003. godine osuđen na jedinstvenu kaznu od 40 godina zbog ubistva četiri člana SPO na Ibarskoj magistrali i Ivana Stambolića.

Marković je tokom izlaganja nekoliko puta ponovio da je postupak protiv njega pokrenut da bi se optužila vlast Slobodana Miloševića.

On je ponovo izneo tvrdnje koje je izneo i u dva ranija sudska postupka: za ubistvo četiri člana SPO-a na Ibarskoj magistrali u predmetu za ubistvo Ivana Stambolića i za pokušaj atentata na Vuka Draškovića u Budvi.

U postupku za ubistvo Stambolića i atentat na Draškovića u Budvi, Marković je priznao da mu je Milošević naredio da organizuje politička ubistva, i to njegovo priznaje je deo pravosnažne presude.

Marković se pohvalio da je nakon bombardovanja, JSO (Jedinica za specijalne operacije) sa borbene vojne jedinice, sveo na običnu antiterorističku jedinicu.

Takođe se pohvalio i da je delimično odbio zahtev Miloševića da se za načelnike 11. kontraobaveštajne uprave i 6. uprave za obezbeđenje postave ljudi koje je tada tražio predsednik SRJ. Rekao je da je za načelnika 6. Uprave postavio Aleksandra Đorđevića (prim. aut: nije sadašnji šef BIA) na zahtev Milioševića.

"Aleksandar je pobegao 5.oktobra 2000. Tada je za načelnika 6. uprave postavljen Ratko Romić (koji je optužen sa Markovićem za ubistvo Ćuruvije) ", rekao je Marković.

On je naveo da je suprotno želji Miloševića za načelnika 11. Kontraobaveštajne uprave postavio svog zamenika Nikolu Ćurčića.

Podsećamo da se među predloženim svedocima na suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije nalaze i Milorad Ulemek Legija, Milorad Bracanović, Franko Simatović, Jovica Stanišić, ali i predsednik Srbije Tomislav Nikolić i premijer Aleksandar Vučić.