Ostojić objašnjava da su sve ćelije standardizovane, i da je briga o pritvoreniku, obližanje na svakih 10 do 15 minuta i ispunjavanje sitnijih prohteva (deblje ćebe, čaša vode...), na nivou. Začudo, dame, čiji broj u treznilištvu raste s godinama, zahtevnije su, tvrdoglavije i agresivnije od muških pritvorenika.

Dvanaest sati je minimum koji pritvorenik provede u ćeliji. U sobici ima tek drvenu klupu, toalet čučavac, odvojen niskim zidićem od ostatka ćelije, prozorsko okno prekriveno šipkama; kamera za audio-vizuelni nadzor i teška gvozdena vrata sa malim otvorom. Na pomenutoj klupi - za spavanje izrazito neudobnoj - urezana su brojna imena.

A ko je zapravo prosečni pritvorenik treznilištva?

- Nema pravila. Imali smo i ozniljnih ljudi koji se vraćaju sa slava i proslava, i estradnih zvezda, i bivših i sadašnjih političara, i uglednih privrednika. Najviše nas brinu najmlađi, tinejdžeri koji su tek počeli da voze. Za njih je boravak u pritvoru skoro avantura, često ne žele da im roditelji saznaju gde se nalaze pa pozivaju prijatelje, to im, valjda, podiže reputaciju u očima društva. Ne shvataju da će im glupost koju su napravili večno ostati upisana u dosijeu, koji će sutra možda proveravati njihov poslodavac, objašnjava Ostojić.