Nikola, slabovidi mladić koji je bio vezan za invalidska kolica, i njegova sestra Jovana, student geografije, podlegli su povredama zadobijenim tokom auto-trke “Tara 2012”, kada ih je, izletevši sa piste, pokosio Branimir Simić, automobilista iz Bijeljine. U tragediji je stradao Dragiša Jakovljević (47) iz Petrovca na Mlavi, dok je njegov sin Stefan (17) prošao sa teškim povredama.

- Oca Marka vest o pogibiji dece dočekala je u Rusiji, gde je radio, izdržavao bolesnog sina i ćerku studentkinju. Danas bi trebalo da pristigne - ispričaše nam komšije. Neutešna Branka smogla je snage da priča o svojoj deci.

- Jovana je došla iz Beograda samo da bi brata odvela na trke. Završavala je studije, u septembru je trebalo da diplomira, posle je htela da se uda. Nikola je živeo za automobilizam, za relije. Pet puta je moj nesrećnik išao na operacije. Lečili su mu i noge i oči - uspevala je da izusti nesretnica. Prisetila se nedelje, trenutaka koji su je zauvek zavili u crno.

U Jasikovici na Tari i juče se očitavalo šta se ovde u nedelju dogodilo. Tragovi točkova Simićevog automobila na travi pored puta i polomljen saobraćajni znak na koji je njegovo vozilo naletelo dovoljno su pričali o tragediji.

- Čim se žuti “micubiši lanser” pojavio iz krivine i umesto da smota nastavio da klizi po pisti prema delu predviđenom za publiku, bilo mi je jasno šta će se dogoditi. Preleteo je preko ivičnjaka, pokosio Jakovljevića, koji je fotografisao trku, i njegovog sina, a zatim udario u betonsku banderu koja je položena stajala pored puta. Od tog udara vozilo se bukvalno katapultiralo, poletelo kroz vazduh. U letu udarilo je u noseći stub saobraćajnog znaka, metar i po od zemlje, i palo pravo na devojku i momka koji je sedeo u invalidskim kolicima - svedoči nam Mitar Tešić, očevidac nesreće.

Na licu mesta zatekao se i Radiša Stamenić Sisko, višestruki prvak Jugoslavije u reliju.
- Puklo je kao da je odjeknula bomba. Digao se oblak prašine kroz koji su ljudi tumarali tražeći svoje najmilije. Nije se ni znalo na koga je pao “micubiši”. Vozač Simić izašao je iz automobila koji se pušio i protivpožarim aparatom ugasio vatru. Posle je pao na zemlju. Uhvatio se za glavu, čupao kose, kleo, psovao organizatore trke - kaže Stamenić.

Smrksani Simićev automobil dopremljen je na parking AMS-a u Užicu, gde će, po nalogu policije, biti urađen vanredni tehnički pregled. Nikola i Jovana Trišić biće danas sahranjeni na gradskom groblju u Bajinoj Bašti. Ova opština, zbog pogibije dvoje sugrađana, utorak 21. avgust proglasila je za dan žalosti.

Vozač „automobila smrti“ neće odgovarati za nesreću!
 

Kako “Alo!” saznaje, policija je nakon privođenja tri osobe koje su učestvovale u organizaciji trke preuzela elaborat o bezbednosti brdske reli trke “Tara 2012”, u kojem se vidi da publika uopšte nije smela da bude smeštena na mestu gde je bila i gde je vozač Branimir Simić nakon izletanja sa staze uleteo među ljude.

- Preuzeli smo elaborat od organizatora, po kojem publika nije smela da bude na tom mestu! Sama trka je kasnila jer su redari udaljavali publiku sa kritičnih tački, između ostalog i sa te krivine, ali kod nje se nalazi izvesni kiosk - prodavnica zbog kojeg su se ljudi očigledno tu skupljali. Iskaz su dala i tri redara koja su publiku odatle pokušala da uklone i nakon početka trke, ali ih navodno niko nije slušao - kaže naš izvor u MUP-u.

Za krivično delo protiv opšte sigurnosti osumnjičeni su direktor trke Sarajlija Ismet T. (56), član sportske komisije Mile R. (56) iz Bijeljine i direktor trke zadužen za bezbednost Zemunac Živadin T. (66) i oni su na saslušanju uglavnom odgovarali na pitanja povodom mesta na kom je publika bila smeštena. Na pomenutom mestu vozač je izleteo u desnoj oštroj krivini, što je inače uobičajena stvar u brdskim reli trkama, ali je tu uleteo u publiku. Vozaču Branimiru Simiću, koji prema dosadašnjim rezultatima istrage nema odgovornosti za stravičnu tragediju, uzeta je krv na analizu i on nije imao alkohola u trenutku nesreće. Njegovo vozilo “micubiši lanser” je odneto na veštačenje, međutim, i sam automobil je u subotu prošao kompletan pregled i tada je bio potpuno ispravan. Simić je odmah nakon tragedije otputovao sa Miodragom Rajkovićem, predsednikom svog auto-moto kluba “Feromont sport”, u Bosnu.

- Ne znam šta da vam kažem, tragedija je velika! Iako nema njegove odgovornosti, užasno je to što se dogodilo i Branimir je u teškoj depresiji zbog nesreće! Pod sedativima je od nesreće. Spavao je od kako smo krenuli u nedelju za Bosnu do juče do 13 sati... Bog zna kako mu je! Da ne pričamo ništa unapred, jer niti je automobil proizvod koji se ne kvari niti je čovek robot koji ne greši, ali verujem da je bilo nekih propusta u organizaciji. Ipak, to će vreme pokazati i izveštaji istražnih organa i stručnih komisija vezanih za automobilizam. Zato treba ostaviti istražnim organima da završe svoj posao i kažu ko je kriv i da se već jednom stavi tačka na neozbiljnosti, pa makar se i sve trke zaustavile na dve godine dok se sve ne dovede u red - kaže Rajković za “Alo!”.

On napominje da je Simić očajan od tragedije i da oni koji ga poznaju imaju utisak da on to neće moći preboleti i da će im za desetak dana verovatno saopštiti da se više neće baviti trkama, iako je izuzetno talentovan i sve uspešniji. Pitanje je da li će karijeru nastaviti i njegov kolega automobilista Miloš Stanojević, koji je u subotu tokom treninga na istoj stazi teško povređen. Mladom Beograđaninu lekari su amputirali desnu potkolenicu, međutim, to po svemu sudeći nije bio poseban alarm za nadležne, tako da su treninzi nastavljeni. Prema nezvaničnim informacijama, koje juče niko iz reli krugova nije želeo da potvrdi, u subotu ujutru se 45 minuta kasnilo sa treningom pred trku jer su se pojedini vozači žalili na pojedine stvari upravo u vezi sa spornom krivinom na kojoj je troje ljudi iz publike izgubilo život.

Prepoznala sam muža po šortsu

U kući Dragiše Jakovljevića (47) iz sela Ranovac kod Petrovca na Mlavi juče su se okupili rodbina, prijatelji i komšije. Ne mogu da veruju u tragediju koja je zadesila Jakovljeviće. Dragišina supruga Javorka, koja je protekle noći stigla iz užičke bolnice, priča da je Dragišu prepoznala po šortsu.

- Niko iz obezbeđenja nije hteo da nam javi ko je povređen. Govorila sam da su mi na tom delu bili suprug i sin, ali niko nije hteo ništa da nam kaže, samo su nas gurali. Pomogao mi je prijatelj iz Bajine Bašte. U bolnici u Užicu čekala sam dva sata i uspela da pronađen Stefana. On je u svesnom stanju iako ima više povreda na glavi i sa njim sam pričala. Rekao mi je da je tata bio ispred njega i da ga je neko gurnuo u momentu kada je auto izleteo sa staze i krenuo na njih, ali ne zna ko je to bio. Možda je to bio njegov otac ili neko drugi, ali je njemu spasen život. Od supruga sam prepoznala šorts u bolnici. Bio je sav krvav. Mnogo mi je teško, ali supruga neću da sahranim dok Stefan ne izađe iz bolnice. Još nisam ni njegovo telo preuzela i danas idem u Užice - priča Javorka dok briše suze. Slaviša Milić kaže da je Dragiša bio izuzetno dobar i pošten stolar i da je svakome želeo da pomogne. Zoran Strainović, koji je sa Dragišom bio na Tari, priča da je on bio pasionirani ljubitelj auto-trka.

- Zbog trka na Tari otišao je dan ranije, da bi posmatrao i trening. U momentu tragedije ja sam bio od njega udaljen oko 200 metara. Čuo sam tresak i video ogroman oblak prašine i dima i čuo ljude kako zapomažu. Bila je to ogromna gomila ljudi, a da je Dragiša stradao, tek sam saznao kada je došla njegova supruga i rekla mi da je i on u toj gomili ljudi. Saznali smo u kojoj su bolnici i ja sam Javorku odvezao do Užica. Po odelu ona je prepoznala Dragišu, a kada je operacija završena, saznali smo da je podlegao povredama. Danas se sa Javorkom ponovo vraćam za Užice da preuzmemo telo ako nam daju - objašnjava Zoran Strainović. Dragiša je u kući živeo sa majkom, suprugom i sinom Stefanom, koji je kod oca učio stolarski zanat.
Dragišina majka Dragica priča da je njen sin neizmerno voleo auto-trke i da je godinama odlazio da ih posmatra. - Bio je jako dobar i poslušan, ali su mu automobili i motocikli bili u krvi. Išao je svake godine da gleda te trke. Bio je u Negotinu, Kruševcu, na Avali, na Tari. Kaže mi: „Majko, ja ne volim loptu, ne volim ribolov niti bilo koji drugi sport, ali auto i motociklističke trke mnogo volim“. Hvala bogu kada mi je unuk Stefan preživeo, da mi se kuća ne zatvori - suznim očima priča majka Dragica.