U samo nekoliko trenutaka krhka Julija zadobila je udarac u vilicu, od kog se onesvestila. Kada se probudila iz nesvesti i poslednjim atomima snage došla do kućnog praga, bila je sva krvava, u modricama i podlivima, očnih kapaka otečenih od batinanja i sa uhom koje je bilo maltene odvaljeno od glave.

Za to vreme, njen 47-godišnji suprug Dragoje ranio je komšinicu, oteo automobil od sudije, opljačkao trafiku na Medakoviću i pobegao u Veliku Planu, odakle je auto-stopom stigao u roditeljsku kuću u blizini Jagodine. Tamo su ga uhapsili pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice i sproveli na saslušanje, a potom u pritvor.

"Trpela sam nasilje 27 godina"

Javnost je danima brujala o brutalnom nasilju koje je Dragoje Đurđević počinio nad svojom suprugom. Pozivajući se na "dobro obaveštene izvore", mediji su u prvi mah izveštavali da je Julija pretučena jer je mužu, navodno, priznala da ga vara. To je, kako se pisalo, bio motiv da Dragoje krvnički nasrne na nju i unakazi je od batina.
U razgovoru za S media portal, Julija Đurđević oštro demantuje te spekulacije. Na izlazak u javnost se, kaže, odlučila kako bi sprala ljagu sa svog imena i imena njene i Dragojeve dece, ali i da bi upozorila žene da ne smeju da žmure pred nasiljem kao što je ona, kako tvrdi, činila punih 27 godina.

- Sa Dragojem sam od srednje škole, i oduvek se ponašao nasilno, ali sam bila u strahu da ga ostavim – priča Julija za S media portal. – Kad sam htela da raskinem, pretio je da će nauditi mojoj majci i da će oteti moju sestru, odvesti je u šumu i naći desetoricu muškaraca da je siluju. Živela sam u strahu da moji najbliži ne stradaju; tako sam se, posle devet godina zabavljanja, udala i rodila decu. S druge strane, u najbližem okruženju nisam videla drugačiji porodični model, pa sam mislila da je to normalno, da većina žena tako živi, ali da to kriju...

"Nije se radovao mojim poslovnim uspesima"

Julija je po zanimanju medicinski radnik; uvažavana i poštovana u radnom okruženju, vredna kao pčela i voljna da nadograđuje znanje, davala je svoj maksimum da pomogne pacijentima i organizuje kolektiv na najbolji mogući način. Takav pristup poslu doveo ju je do jedne od rukovodećih funkcija u Domu zdravlja Zvezdara.

Za to vreme, Dragoje je radio sve i svašta: bavio se popravkom automobila, držao je kafić, zlataru... Svaki put kad bi poslovi krenuli nizbrdo, krivio je druge. Najzad, zadovoljio se ulogom rentijera; deo porodične kuće na Zvezdari počeo je da izdaje i tako zarađuje za život.

Nije se radovao Julijinim poslovnim uspesima. Naprotiv – uvek je tražio podtekst, iako ga, kako Julija tvrdi, nije bilo:

- Znala sam da je moj muž ljubomoran, pa sam izbegavala bilo kakvu priču sa kolegama, a kamoli prijateljstvo ili bilo šta više od toga sa bilo kojim muškarcem kojeg sam srela u životu. Nisam htela da dajem povoda mužu da sumnja, jer nisam neverna žena. Oduvek sam gledala samo svoju porodicu, a u medijima sam predstavljena kao žena koja ne samo da vara muža nego mu to još i priznaje! Takve laži bole, to je bruka i za mene i za moju decu, a mi to nismo zaslužili!

Život u dobrovoljnoj izolaciji

- Dragoje je oduvek bio ljubomoran – govori Julija. – Smetale su mu moje koleginice, familija, komšiluk. Možda će zvučati neverovatno, ali ja nikada nisam smela da imam drugaricu koja bi došla kod mene na kafu! Ljutio se i ako bih pozdravila ljude iz komšiluka; prolazila sam pored njih pognute glave, samo da mi muž ne bi rekao 'šta si pričala sa ovim' i slično. Živela sam izolovano, sa kćerkom i sinom. Samo mi je mama dolazila u posetu.

Julija navodi da je njen suprug odlično glumio srećnog porodičnog čoveka. Većina ljudi iz njihovog okruženja verovala je da Đurđevići imaju skladan brak koji čuvaju u svoja četiri zida. Retko su izlazili zajedno, dečje rođendane odavno su prestali da slave, u njihovu kuću dolazili su samo Dragojevi prijatelji. Julija objašnjava da je na taj način želela da ne iritira ionako rovit brak.

"Lomio mi je rebra"

Priseća se da je prve batine "zaradila" kada je njena i Dragojeva kćerka 1999. godine imala saobraćajnu nesreću:
- Bio je besan što je dete povređeno, pa me je udario tako snažno da sam pala i polomila rebra na levoj strani tela. Posle nekoliko godina, sporečkao se sa našim sinom koji je tada imao dve ili tri godine i krenuo da ga bije. Stala sam između njih dvojice da bih zaštitila dete; Dragoje me je gurnuo i polomio mi sva rebra na desnoj strani. Nisam ga prijavila policiji, jer sam bila u strahu šta će mi uraditi kada dođe sa informativnog razgovora.

"Tukao me je i odsekao mi uho dok sam ležala u nesvesti"

- Zbog zdravstvenog problema, Dragoje je poslednjih meseci pio lekove koji su pojačavali senzibilitet na spoljašnje uticaje. Znao je da plane, ali da se ubrzo smiri, svestan da lekovi čine svoje. Zbog toga nisam ni slutila da će fizički nasrnuti na mene tog 30. aprila. Bila sam na uskršnjem postu i šta god da je tražio da uradim, izlazila sam mu u susret, da ne bi govorio kako mu dajem povoda da bude agresivan – ispoveda se naša sagovornica.

Iako ovakve porodične drame same po sebi užasavaju, Julija iznosi još jedan dramatičan podatak – da joj je muž naneo povrede po licu i odsekao joj uho dok je ležala u nesvesti:
- Kad sam se nekako osvestila i iz stana koji smo izdavali a gde me je Dragoje tukao došla do stepeništa kuće, video me je sin. Rekla sam mu da zove Hitnu pomoć i policiju, i ponovo sam se onesvestila. Jedino čega se sećam je Dragojev udarac koji je bio toliko snažan da mi je vilica pukla. Sledeća slika koju pamtim je sin, a potom lekari.

"Žene, ne zavaravajte se, nasilnik se nikada neće promeniti!"

Posle nasilja koje je doživela, Juliju čeka nekoliko operacija. Najpre operacija vilice (trenutno nosi "žice" da bi mogla da govori), a potom i rekonstrukcija uha. Otekline na kapcima su, srećom, posle deset dana zalečene, ali su joj oči i dalje pune velikih crvenih kapilara, popucalih od batinanja. Na licu - modrice. One na vratu su prošle. Na duši neće nikada:

- Moja poruka svima koji dođu u kontakt sa naprasitim, prekim ljudima 'nezgodnog' karaktera je da pronađu način da ih udalje iz svog života. Nasilje tokom života može samo da eskalira, nikako da prestane. Izašla sam u javnost da bih podelila sa ljudima svoju priču, svoju grešku koju sam decenijama skrivala od drugih. Jedino dobro što imam posle svega što sam preživela su moja deca. Boriću se da imaju normalan život, da budu uspešni i srećni ljudi, a ja sam, kao majka, uvek uz njih da im pomognem da ispune svaku želju.