ORUŽANI OBRAČUN NAPRAVIO INVALIDA OD DETETA
Zalutali metak pogodio bebu u glavu! Evo kako mališan živi 12 godina kasnije...
Rikošetirani metak u obračunu kriminalaca prvog dana leta 2002. bebu je pretvorio u invalida.
Borba: Miroslav, Aleksandar i Ljubica Ljubičić tokom bolničkog lečenja | Foto: RAS
Ljubičićima je život promenila ta noćna šetnja u Njegoševoj ulici, najprometnijoj u Pančevu. Tog 22. juna 2002. bila je poprište oružanog sukoba dvojice kriminalaca. Motiv: devojka. Gorana Grbana Gošu ubio je Vladimir Jorga Volođa, koji je posle 10 godina bekstva i hapšenja u Makedoniji, nedavno u Višem sudu u Pančevu osuđen na 15 godina zatvora.
Gorčina, ljutnja, strah
Hapšenje ubice Vladimira Jorge dalo je nadu porodici Ljubičić da je pravda spora i, ipak - dostižna. Ali, Miroslav Ljubičić kaže da niko ne može da nadoknadi ono što su preživeli te letnje noći.
- Dolazio sam na suđenja. Šta da kažem za Jorgu? Rečima ne mogu da opišem šta sam osećao kada sam ga video u sudnici posle toliko godina. Gorčina, ljutnja, strah, pomešane emocije. Još nismo odlučili da li ćemo Jorgu goniti privatno - kaže otac ranjenog dečaka.
Miroslava nikada neće zaboraviti taj prizor. Aca je bio obliven krvlju. Rana iznad slepoočnice. Kolica u krvi.
- Prošle su godine, ali tu scenu i pored pokušaja da zaboravimo - ne možemo - dodaje otac.
Metak mu je prirodnim putem iz glave skliznuo u stomak. Zrno kalibra devet milimetara bilo je 12 dana između njegove usne i nosne duplje. A, onda, počeo je novi pakao. Miroslav nerado priča šta su sve preživeli u poslednjih 12 godina. Usledile su operacije, terapije, putovanja po Srbiji.
- Aleksandar je prvo preživeo tešku operaciju na mozgu. Potom su usledile još dve. Oštećen mu je vid na desnom oku i teško pokreće levu stranu tela. Novac smo jedva skupljali. Svakodnevno smo putovali za Beograd, kod lekara, na terapije - objašnjava Miroslav.
Porodica se u strahu zatvorila u četiri zida. Dugo su se pribojavali gužve i galame. Iza njih je bezbroj neprospavanih noći. Svakog sekunda su se bojali za život sina, šta će ih pitati kad poraste... Srećom, imali su podršku prijatelja, rodbine.
- Sada, 12 godina kasnije, idem u školu, bavim se sportom, igram se s drugom decom. Ali, tragovi ranjavanja su ostali i nikada se neću potpuno oporaviti - ističe Aleksandar Ljubičić.
Ljubičići su i danas pod stresom kad čuju petardu, iznenadnu buku ili škripu guma. I dalje ih strah drži u okovima.
Tagovi:
-
Darko Vreme: 05.01.2014 10:27h
Joj zamisli uzasa i jos sve sami prolazili kroz to. Posto od ove drzave posteni ljudi nemaju ikakve vajde , samo ih pljacka i ubija.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs