Kako njen tvorac tvrdi, moto ove države je "Živi i pusti druge da žive", zauzima sedam metara kvadratnih, a državno uređenje joj je "ustavna demokratska republika".

Zanimljivo je da zvanični jezik ove zemlje nije ni srpski niti hrvatski, već češki, jer je to tako odredio predsednik Liberlenda Vit Jedlička.

Država je osnovana juče, u ponedeljak 13. aprila, ima svoju zastavu i grb - ni nalik srpskim ocilima ili hrvatskoj šahovnici.

Najbliži grad granici Liberlenda u Hrvatskoj je Zmajevac, odnosno Bački Monoštor u Srbiji. Ova teritorija na nekim kartama je označena i kao "Gornja Siga".

Tvorac države, gorepomenuti Vit Jedlička kaže da je osnovao državu na ovoj teritoriji koja je na ničijoj zemlji, te da ne ugrožava ni Srbiju niti Hrvatsku.

Moto države "Živi i pusti druge da žive" predsednik Jedlička objašnjava jednostavo - radi se o zemlji potpune lične i ekonomske slobode njenih stanovnika, što je garantovano Ustavom koji ograničava uticaj političara na živote naroda Liberlenda iliti Zemlje slobode.

Kako je ovo ozbiljna država, ona nudi i državljanstvo. Ipak moraju biti ispunjeni i neki uslovi. Pridošlice moraju:

- poštovati druge stanovnike, njihovo mišljenje, rasu, etničko poreklo, religiju i drugu orjentaciju.

- moraju apsolutno poštovati privatnu svojinu koja je neotuđiva

- ne smeju imati nacističku, komunističku ili drugu ekstremističku prošlost

- ne smeju biti osuđivani.

Zahtev za državljanstvo šalje se elektronskom poštom, a neophodno je priložiti:

- Prateće pismo u kome se predstavljate i objašnjavate zašto želite da postanete Liberlendrijac (može biti priložena i biografija)

- Skenirani dokument - pasoš ili lična karta sa zacrnjenim poverljivim ličnim podacima osim imena, prezimena, pola, datuma rođenja, nacionalnosti i roka trajanja dokumenta. Ovi podaci biće korišćeni za izradu vaših novih dokumenata.

- ne bi bilo loše da priložite i vašu adresu i broj telefona na koji nove vlasti mogu da vas kontaktiraju.

Administrativni službenici se izvinjavaju što se komunikacija za sada obavlja elektronski, jer na teritoriji države još nema uslova za otvaranje kancelarija, odnosno šaltera.

OVAKO JE U ZBILJI

Utvrđivanje granice Srbije sa Hrvatskom, na Dunavu, jedno je od pitanja koje opterećuje odnose dve države, a sporno je 11.000 hektara zemljišta - 10.000 na levoj obali u Srbiji i 1.000 hektara na desnoj, u Hrvatskoj.

Prema hrvatskom tumačenju, veliki delovi opštine Apatin, gotovo do samog ulaska u grad, pripadaju Hrvatskoj. Srbija, međutim, smatra da bi granica trebalo da ide sredinom Dunava.

Hrvatska bi pitanje granice sa Srbijom, koji dve države pokušavaju da reše već deset godina, mogla da postavi i kao uslov pregovorima Srbije za pristupanje Evropskoj uniji.

Postoji i mogućnost da spor dođe pred međunarodnu arbitražu, a u tom slučaju Srbiji bi, pored zakonskog razgraničenja iz 1945. godine, išao u prilog i princip razgraničenja na međunarodnim plovnim rekama.

Takav princip primenjuje se pri razgraničenju na Dunavu između Mađarske i Slovačke i Srbije i Rumunije.