Interesantno je da se životi naših sagovornika ne razlikuju mnogo jer su oboje bez plate. Naime, iako svaki dan odlazi na posao, Lukićeva, kao i njene kolege iz firme, kako navodi, nije primila platu 13 meseci, zbog čega pravdu traži na sudu.

Kroz istu situaciju svojevremeno je prošao Radojčić dok je kao automehaničar radio u Veterinarskoj ustanovi „Glutin” iz Padinske Skele. Firmu je, kao i svi radnici, napustio prošle godine, kada je otišla u stečaj, pa je od avgusta na birou rada. Da bi pregurali mesec, Mariji i Slavoljubu u pomoć najviše priskaču porodica, ali i prijatelji. Njihova očekivanja posle 16. marta su da im se omogući da rade, ali i da zarade, kako navode, za normalan, običan i pristojan život. Dosta im je preživljavanja!
 

Da li ste zadovoljni izbornom ponudom?
- Nisam u potpunosti jer se uglavnom vrte isti ljudi.
Hoćete li izaći na izbore?
- Hoću. Želim, pre svega, da ispunim svoju građansku dužnost i glasam. Tog 16. marta moj glas će otići onima za koje ipak mislim da bar nešto mogu da promene, mada nikome od političara ne verujem u potpunosti. O kojoj stranci je reč, zadržaću za sebe.
 

Da li ste u ovoj kampanji čuli nešto novo u odnosu na onu iz 2012. godine?
- Sve je isto. Opet pominju borbu protiv korupcije, borbu protiv ovoga, onoga. Nemamo mi ništa od toga što oni uhapse te tajkune, drže ih mesec dana, pa ih posle puste. Još će na kraju i odštetu da im plate. Treba im oduzeti imovinu i dati ljudima koji ne primaju plate jer sve što su stekli nisu stekli svojim radom. Eto, u „Optici Beograd”, u kojoj radim, a koju je Dragan Đurić privatizovao pre pet godina, mi nemamo regulisan radni staž, a platu ni doprinose nismo primili 13 meseci. I nikom ništa.
 

Šta očekujete od izbora?
- Da se makar nešto promeni, bar u oblasti te borbe protiv kriminala i korupcije, ali i u zdravstvu, koje je u katastrofalnom stanju.
 

Da li se nešto promenilo u vašem životu između ovih i prethodnih izbora?
- Eto, to što 13 meseci nisam primila platu. Pre toga je bilo nešto, pa bar na dva-tri meseca dobijemo neki novac, a sad baš ništa. Inače, generalno mislim da je situacija još gora jer znam dosta ljudi ne iz javnog, već iz privatnog sektora, koji su u tom periodu ostali bez posla.
 

Šta najviše zamerate političarima?
- Što samo obećavaju, a ništa ne rade. Obećali su, recimo, rešavanje 24 sporne privatizacije, a ništa se po tom pitanju ne dešava. Uhapsili su Miroslava Miškovića i Dragana Đurića, pa ih pustili i opet nikom ništa.
 

Verujete li političarima kada kažu da žive samo od svoje plate?
- Naravno da ne! Znamo svi da su oni i članovi upravnih odbora, da imaju i po 12, 13 plata. Zato i nose skupa odela, satove, voze skupe automobile.
 

Šta biste im poručili?
- Da prihvate da jedno šest meseci žive od 20.000 dinara mesečno, odnosno da tim novcem pokrivaju sve kućne obaveze i da imaju za hranu. Tako bi jedino mogli da shvate kako narod živi.