Sporazumom, koji je parafiran u vojnoj bazi Rajt-Peterson u američkom gradiću Dejton posle tronedeljnih pregovora čelnika BiH, Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, uz posredovanje SAD, BiH je podeljena na dva entiteta, Federaciju BiH i Republiku Srpsku. Sporazum, parafiran u Dejtonu, u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, Milošević, Tuđman i Izetbegović zvanično su potpisali tri sedmice kasnije, 14. decembra 1995. U Jelisejskoj palati u Parizu.

Bivši Visoki predstavnik za BiH Pedi Ešdaun je tokom svog mandata isticao da je Dejtonski sporazum osnovno, ali ne i konačno rešenje za BiH i da eventualne promene moraju doći iz same BiH. I njegovi naslednici na toj dužnosti su ukazivali na neophodnost reforme Dejtonskog sporazuma, ali i na reformske procese u BiH koji su, prema njihovoj oceni, potpuno stali, zbog čega je "BiH danas najudaljenija od Evrope u odnosu na sve zemlje regiona".

Pre sedam godina u Briselu je održana konferencija o ustavnim promenama u BiH, na kojoj lideri osam najvećih političkih stranaka iz BiH nisu uspeli da se dogovore o bitnijim izmenama Dejtonskog sporazuma, ali je postignuta saglasnost da se ojačaju strukture vlasti i da se učine efikasnijim.

U junu 2008. u Luksemburgu BiH i EU potpisale su SSP i privremeni trgovinski sporazum, a 8. novembra 2010. EU je ukinula vize za putovanja državljana BiH i Albanije. Krajem te godine lideri SNSD-a Milorad Dodik, SDA Sulejman Tihić i HDZ-a BiH Dragan Čović postigli su, na sastanku u Odžacima, dogovor o ustavnim reformama BiH koji, međutim, nije doveo do pomaka u toj oblasti.

Takođe su propali i razgovori vodećih političkih stranaka u BiH sa zvaničnicima SAD i EU o ustavnim reformama i ubrzanju puta BiH ka EU i NATO-u, koji su vođeni u oktobru 2009. u vojnoj bazi Butmir u Sarajevu.

Četiri godine ranije uhapšen je i izručen Tribunalu predsednik RS Radovan Karadžić i njima je suđenje u toku.