Da se sutra izađe na birališta, u ponudi bi umesto jednog DSS-a bilo još najmanje tri partije. I SDS se raštrkao na dve, a možda i tri nove opcije, dok će DS verovatno trčati izbornu trku u dve kolone, baš kao i LDP. Svojevrsni paradoks je da je doprinos ovom sitnjenju dao čak i SNS, kojem ovaj proces prirodno odgovara.
Politički analitičar Milan Nikolić sve ovo naziva naivnim pokušajima da se po svaku cenu ostane u politici, a pozadina svega su lična taština i pojedinačni interes.
- Imamo galimatijas liderčića koji misle da mogu da povuku kamion, a ispostaviće se da ne mogu da pomaknu ni autić, pa će se uvući na tuđu listu, kao što je na prethodnim izborima uradio, na primer, Marjan Rističević sa svojim propalim projektom pravljenja seljačke stranke. Ovi mali lideri hoće da ostanu u politici, prija im da imaju medijsku pažnju, svoje sekretarice, jeftine ručkove u skupštinskom restoranu... A građani ostaju uskraćeni jer nijedan od njih ne nudi ono što oni žele - smatra Nikolić.
Naš sagovornik napominje da istraživanja pokazuju da ubedljivo najviše birača, čak između 60 i 70 odsto, može da privuče prava socijaldemokratska opcija, dakle levo od centra. SPS je jedini nominalno na toj poziciji, ali, kako kaže Nikolić, politika socijalista je daleko od socijaldemokratije.
- Uprkos brojnim novim strankama, nijedna to ne nudi. Svi su se nagužvali oko centra ili desno od centra, gde je najmanje birača. Sve su, i stare i nove, izrazito liderske, a programi su im gotovo identični - naglašava Nikolić.