TRAJKO MITEVSKI (63), HARMONIKAŠ ISPRED INSTITUTA ZA GINEKOLOGIJU
Srbe od rođenja prati harmonika!
Trajko Mitevski (63) iz sela Jabučje kod Lajkovca već 11 godina preživljava svirajući harmoniku ispred Ginekološko-akušerske klinike u Višegradskoj. Na taj posao odlučio se iz nužde jer je posle 36 godina radnog staža u lajkovačkoj zadruzi ostao bez posla, a novo zaposlenje zbog godina nije mogao da nađe. On je, međutim, zadovoljan, i sa ove distance kaže da lepši posao ne bi mogao da nađe. Kući je uz svoju harmoniku ispratio nekoliko hiljada beba.
Isprati bebe uz kola i veselu muziku | Foto: D. Milenković
Kako ste se našli u situaciji da na ovaj način zarađujete za život?
- Šta sam mogao, muka naterala. Firma u kojoj sam radio je propala, a i supruga je bila nezaposlena, morao sam nešto da preduzmem. U preduzeću je, doduše, godinama unazad bilo loše, ali održavali smo se nekako. Nisam verovao da mi se to može desiti. Mene su stalno prebacivali na različita radna mesta, a 2003. godine definitivno sam ostao bez posla.
Da li ste pokušali da nađete drugi posao?
Ispred bolnice svirao za hiljadu beba | Foto: D. Milenković
Koliko uspevate na ovaj način da zaradite i koliko vam ljudi ostavljaju novca?
- Ne mogu reći da sa onim što zaradim lepo živim, više preživljavam. Ali, bude dovoljno za hleb na stolu. Takođe zavisi od meseca. Uglavnom me časte 100-200 dinara, ali naiđu i oni šire ruke, koji daju i po 500, pa i 1.000. Kolika je njihova želja da mi daju, ja sam zahvalan.
Da li ima i ljudi koji vam ne daju ništa?
- Naravno da ima. Sto ljudi, sto ćudi. Ne mogu da kažem da se ne raduju detetu, ali ne znam kakav čovek treba da budeš da ne zastaneš, proveseliš se i ne častiš za dete. Ima i onih koji opsuju. Njihova volja, ja u to ne ulazim.
Da li dolazite svaki dan i kakvo vam je radno vreme?
- Dolazim svaki dan, izostanem jedino ako baš imam neke obaveze, ali to se retko dešava. Moje radno vreme je od 11 do 14.30 jer je tada otpust iz porodilišta.
Kažete da ste iz sela Jabučja kod Lajkovca, kako dolazite na posao?
- Putujem vozom, a ponekad me neki dobri ljudi povezu automobilom.
Da li vam se to isplati?
Kada nemam drugo šta da radim, isplati se.
Uglavnom ga srećni roditelji časte sa 100, 200 dinara | Foto: Željko Šafar
Vi niste jedini muzičar koji ispred ovog porodilišta zarađuje novac na ovaj način, ima li posla za sve?
- Ja radim u paru sa prijateljem koji me je uveo u ovaj posao. Dolazi još jedan kolega, ali kako su obojica zaposleni, često se desi da radim sam. Ali, i kada su oni tu, ako ima dobre volje, posla ima za sve.
Znate li otprilike koliko ste beba ispratili kući za ovih 11 godina?
- Mnogo, sigurno više hiljada. Ovde sam skoro svaki dan, a dnevno se iz porodilišta otpusti najmanje 15 novorođenčadi, mada često broj otpusta ide i do 30.
Kako ih ispraćate kući i šta im kažete?
- Ispratim ih obično uz neko kolo, muzika je vesela, poželim im zdravlja i sreće u životu, svako dobro detetu i roditeljima i poručim da se za koju godinu vidimo opet.
Da li vam se desilo da posle nekoliko godina sretnete iste roditelje?
- Dešavalo se, kako da ne. Neki su dolazili i po tri puta. Prepoznaju me i uvek se lepo ispričamo, a dete ispratim uz muziku jednako kao i prvo. Srbe odmalena prati harmonika. (smeh)
Da li ste se sretali sa javnim ličnostima, ostavljaju li veći bakšiš nego obični ljudi?
- Da, mnogi su dolazili. U poslednje vreme se sećam fudbalera Stojkovića, Šabana Šaulića kada mu se porodila ćerka Sanela, Merime Njegomir, koja je isto dolazila zbog ćerke... Jelene Broćić. E, kada je ona bila, zaradio sam koliko skupim za ceo mesec. Ako ih je bilo desetoro, svi su mi dali poneki dinar. Na kraju je i ona zapevala, ja sam svirao, napravili smo takvu atmosferu da su ljudi zastajali da vide o čemu se radi.
S obzirom na to da ste već 11 godina svakog dana ispred porodilišta, da li se rađa više dece nego ranije?
- Pa to se odmah oseti i po mom džepu. (smeh) Bio je jedan period pre pet, šest godina kada se stvarno malo dece rađalo. Ali, mislim da se situacija baš popravlja. Štaviše, čini mi se da je prethodne godine rođeno više dece nego ikad.
Čeka penziju
Već ste u godinama, dokle planirate da se bavite ovim poslom?
- Imam 36 godina radnog staža, čekam da napunim 65 godina da bih mogao da dobijem penziju. Međutim, po novom zakonu verovatno će povećati starosnu granicu na 67. Ali, ne žalim se, dok mogu, mogu. Zdravlje me, hvala bogu, još uvek služi.
Tagovi:
-
lala Vreme: 19.01.2014 10:39h
Ne hvali se druze, ako te cuju ovi sa klavijaturom i aranzerom, ti si gotov.
-
Sosa Vreme: 19.01.2014 12:03h
Smarači sa harmonikom. Članak je napisan u pozitivnom tonu ali situacija uopšte nije. Ovi ljudi prose, žickaju i uzimaju dinar "za sreću" a kune i proklinju ako ne dobiju.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |