Predsednik Srbije kaže za Telegraf da Vladimir Putin i Rusija nemaju ništa protiv evropskog puta Srbije, ali da nisu “za” da uđemo u NATO, da nas u predstojećoj godini očekuje rešavanje ekonomskih problema i poboljšanje životnog standarda, kao i da će Srbija odbiti ulazak u EU ukoliko uslov za to bude priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije.

Kako bi ste sa političkog aspekta ocenili 2013. godinu, šta je pozitivno urađeno, a na čemu još mora dosta da se radi?

- U 2013. godini rešena su ključna strateška pitanja koja su decenijama gurana pod tepih. Bez obzira na to što njihovo rešavanje nije donelo instant boljitak, građani su svesni da bez toga nije moguće ići napred. Pre svega počeli su razgovori sa Prištinom, prema Platformi za pregovore koju sam definisao, na osnovu koje je skupština Srbije usvojila Rezoluciju. Uz sve moguće prepreke i probleme, Briselski sporazum se implementira, i mi očekujemo da će rešavanjem pitanja sudova, proces normalizacije odnosa sa Prištinom krenuti ubrzanim tokom. Što se tiče borbe protiv korupcije i kriminala, mislim da je Srbija i u 2013. godini napravila veliki korak napred. Očekujem od pravosudnih organa da prate dinamiku te borbe i da se predano i posvećeno bave svojim delom posla. U predstojećoj godini očekuje nas rešavanje ekonomskih problema i poboljšanje životnog standarda građana. Značajno je to što od Srbije pokušavamo da stvorimo uređenu zemlju, značajno je to što su mnoga do sada zapostavljana pitanja pokrenuta, ali još puno toga treba da se uradi. S obzirom na to da je toliko toga u Srbiji uništeno, problemi se ne mogu rešiti preko noći, ali, jednostavno, to je posao koji se mora završiti, važno je da postoji politička volja i mi ćemo na tome istrajati.

Srbija je značajno unapredila svoj položaj u svetu, po prvi put smo imali pozitivan izveštaj saveta ministara EU, dobili smo datum za otpočinjanje pregovora, kako vidite tu činjenicu?

- Vidim je kao plod velikog truda koji smo svi mi uložili u poslednjih godinu i po dana. Mnogo toga je urađeno da se popravi položaj Srbije u svetu. Obnovljena su stara prijateljstva koja su nepotrebno zapostavljana u prethodnom periodu. Mi smo napravili veliki pomak u trajnoj stabilizaciji odnosa u regionu. Nismo to činili da bi dobijali pohvale, niti isključivo da bi dobili datum za otpočinjanje pregovora. To smo učinili da bi omogućili bolji život za ljude koji žive u ovom delu Evrope. Da bi ceo ovaj region učinili privlačnijim za investitore i stvorili uslove za veća ulaganja. To što je, nakon svega toga, Srbija dobila datum za otpočinjanje pregovora, samo je logičan sled događaja i nešto što je Srbija zaslužila.

 Kada ste stupili na funkciju predsednika Srbije, čini se da ste hrabro ušli u rešavanje problema Kosova i preuzeli ogroman teret na Vaša pleća, a kreator ste i Platforme o Kosovu i Metohiji, kako ocenjujete čitav tok događanja oko Kosova, lokalnih izbora i mukotrpnih pregovora sa Prištinom u Briselu?

- Sa problemom Kosova i Metohije prethodne vlasti nisu imale smelosti da se uhvate u koštac. Zbog toga je Srbija izgubila previše vremena, a mi se našli u veoma teškoj poziciji, kada je ostalo veoma malo manevarskog prostora. Nismo želeli da taj višedecenijski, narastajući problem ostavljamo budućim generacijama, već smo rešili da počnemo odgovorno da ga rešavamo. To smo uradili svesni činjenice da to politički ne donosi poene, ali smo bez uvijanja doneli važne odluke, jer ne želimo da se skrivamo iza činovnika i da od svega operemo ruke. Pokazalo se da sam bio u pravu kada sam insistirao da se razgovori podignu na najviši politički nivo, jer je tek tada postignut vidljiv napredak. Sada smo na dobrom putu da formiramo Zajednicu srpskih opština, smatram to velikim uspehom, ali je sigurno da nas još očekuje dugačak put do potpunog rešenja problema Južne pokrajine. Svakako da će tu biti potrebno mnogo truda i mnogo kompromisa, ali razume se da postoji i granica do koje kao država možemo ići u tim kompromisima.

Da li je i koliko realno ostvarljiv cilj da Srbija 2020. godine postane članica Evropske unije?

- Ja se nadam da će Srbija postati članica Evropske unije 2020. godine. Videli ste da smo za samo godinu i po dana ostvarili ogroman napredak. Dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora predstavlja istovremeno i neku vrstu valorizacije za ogroman trud. Međutim, moje mišljenje je, i to sam uvek isticao, da je jako važno da, i pre nego što Srbija formalno postane članica Evropske unije, u njoj počnu da se primenjuju standardi koji važe u Evropi. Zašto mi ne bi imali državu koja je sistemski uređena kao Velika Britanija? Ili ekonomiju koja je snažna kao Nemačka? Onog trenutka kada sve to postignemo u našoj zemlji, postaće nevažno da li smo formalno članica Evropske unije. A videćete, tako uređena Srbija biće daleko poželjnija Evropskoj uniji nego što je to sad.

Postoji li mogućnost da na kraju pred Srbiju bude postavljen uslov da prizna nezavisnost Kosova ukoliko želi u EU i da li će Srbija pristati na takav ultimatum?

- Ako Brisel ima nekih dodatnih zahteva dobro bi bilo da ih odmah istakne da bismo znali na čemu smo, a ne na kraju ovog našeg teškog i mukotrpnog puta. Siguran sam da u Srbiji ne postoji politika prihvatanja uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Kosovom, a koja bi obezbedila većinu na izborima. Stav Srbije je jasan od samog starta: nikada, ni po koju cenu nećemo priznati samoproklamovanu nezavisnost Kosova i Metohije. Ukoliko bi neko iz Evropske unije na kraju pregovora ipak postavio takav uslov, to bi za nas bio jasan znak da taj neko ne želi Srbiju u Evropskoj uniji. Onda bi morali da tražimo neki drugi način da našim građanima obezbedimo bolju budućnost.

Sastali ste se sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom sa kojim imate odlične odnose. Da li je on ikada izrazio negodovanje što Srbija želi da uđe u EU?

- Nije, niti je to uradio bilo koji zvaničnik Ruske Federacije. Mi sa Rusijom imamo odličnu saradnju i sjajne odnose. Zajedno smo ušli u brojne projekte, potpisali Sporazum o strateškom partnerstvu, zajedno radimo na “Južnom toku“, a planiramo još mnogo zajedničkih poslova. Rusija se nikada nije mešala u spoljnu politiku Srbije. Mi iskreno razgovaramo sa njima, kao i sa svim drugim državama, i ne igramo duplu igru. Oni su svesni da je naše strateško opredeljenje članstvo u Evropskoj uniji i nemaju ništa protiv toga. Nažalost, onog trenutka kada Srbija postane članica Evropske unije, izgubiće određene povlastice koje ima u ekonomskom odnosu sa Rusijom, ali veze Srbije i Rusije ni tada neće biti narušene. Druga stvar bi bila, recimo, kada bi Srbija postala članica NATO. Tu su i naši ruski partneri bili jasni. Međutim, Srbija je vojno neutralna, nema nameru ni sa kim da ratuje nikada više. Zato mislimo da je nepotrebno da naša zemlja pristupa bilo kom vojnom bloku.

 Izjavili ste: “da nije bilo Vaše pobede ne bi ni bilo ove Vlade Srbije”. Prema Vašem mišljenju, da li je realnije da ova Vlada odradi čitav svoj mandat ili da u 2014. godini bude vanrednih izbora?

- Da nije bilo moje pobede na izborima 2012. godine, ostao bi isti sistem kakav je vladao do tada. Ne bi bilo ozbiljne borbe protiv korupcije i kriminala, ne bi bilo smelosti da se država na pravi način upusti u rešavanje problema Kosova i Metohije, ne bi dobili datum otpočinjanja pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, ne bi bili pokrenuti mnogi strateški projekti… Aktuelna Vlada Republike Srbije zaslužna je za otpočinjanje reformi koje su Srbiji bile neophodne. To je njena ogromna zasluga i po tome će ostati upamćena u istoriji. Sa druge strane, o tome da li će biti vanrednih izbora ove godine odlučuju, kao i uvek, stranke vladajuće koalicije. Dakle, samo od njih zavisi da li će Vlada opstati ceo svoj mandat, ili će se ići na nove izbore.

Šta bi ste za kraj poželeli građanima Srbije u 2014. godini?

- Građanima Srbije bih u Novoj 2014. godini poželeo, pre svega, dobro zdravlje. Poželeo bih daleko manje briga i daleko manje neizvesnosti nego što su ih do sada imali. I poželeo bih da što pre počnu da osećaju pozitivne efekte ove borbe za poštenu i uspešnu Srbiju, kakvu želimo da stvorimo.