Stranke se uveliko prestrojavaju za nastup na njima, a kako „Alo!“ saznaje, najveći front pravi Srpska napredna stranka, koja će svoju listu proširiti za još najmanje dve stranke.

Naš izvor otkriva da je već postignut načelan dogovor Aleksandra Vučića sa Vukom Draškovićem i Rasimom Ljajićem da SPO i SDPS pojačaju predizbornu koaliciju sa kojom su naprednjaci dobili prošle izbore. Sve oči uprte su u SNS, od kojeg se očekuje da u narednim danima reši hoće li cela Srbija ići na birališta.

- I Vuk i Rasim su svesni da sami nikako ne mogu da pređu cenzus i izguraju kampanju na celoj teritoriji Srbije. Naprednjaci im se, u vreme kada je DS konfuzan i raspolućen, nameću kao prirodni saveznik sa kojim će najmanje rizikovati. Međutim, ako se budu birali samo odbornici za beogradsku skupštinu, Ljajić, nakon uspeha na Voždovcu, razmišlja da ide sam na te izbore. Evidentno je da Ljajić i Vučić dobro funkcionišu u Vladi, a da Drašković bez zadrške hvali i podržava vicepremijera.

Uostalom, glasanje u Skupštini to najbolje potvrđuje - objašnjava naš sagovornik iz vladajuće koalicije.

Prilično su odmakli i razgovori između URS-a i LDP-a da kao zajedničkog kandidata za gradonačelnika istaknu Suzanu Grubješić, koja bi zbog svoje umerenosti, iako je funkcioner stranke Mlađana Dinkića, bila jednako prihvatljiva i biračima Čedomira Jovanovića. Istovremeno, razmatra se da ovaj savez bude opcija i na republičkim izborima, ukoliko do njih dođe.

Najizvesnija koalicija je SPS-PUPS-JS, koja se neće menjati ni na ovim izborima, a najveća nepoznanica je DS, koji će u subotu na sednici Glavnog odbora rešavati da li nastavlja pod liderstvom Dragana Đilasa ili Borisa Tadića. Upravo taj rasplet čeka i Dušan Petrović, čija će nova stranka Zajedno za Srbiju rado praviti savez sa Tadićem ukoliko se on vrati na kormilo demokrata.

Ministar privrede Saša Radulović izjavio je juče da bi održavanje parlamentarnih izbora zaustavilo donošenje pojedinih ključnih zakona, a njihovo neusvajanje bila bi „poruka da Vlada nije na kursu reforme“. On je istakao da se na tome da li će izmene Zakona o radu, kao i drugi ključni zakoni, kao što su zakoni o privatizaciji i stečaju, ući u skupštinsku proceduru, testira reformski kapacitet ove vlade.

„Ovi zakoni daju osnov da uđemo u dalje reforme i da završimo sa većinom u 2014. kako bismo već od 2015. osetili veći privredni rast i rast životnog standarda“, istakao je on.