- Od malena sam voleo pozorište i glumu, ali je sudbina udesila da se zadesim na probi predstave “Đido” kada je jedan glumac otkazao. Prijatelji su me zamolili da samo statiram. Međutim, čim sam zakoračio na podijum, shvatio sam da je to moja velika ljubav. Tako sam pristao da odigram epizodnu ulogu u toj predstavi, a već sledeće sezone dobio sam glavnu ulogu u „Rado ide Srbin u vojnike“. Zatim su se ređale uloge u klasičnim komadima od „Zone Zamfirove“ do „Sumnjivog lica“ - kaže prokupački glumac amater koga svi prepoznaju po nadimku Facir. Ostvario je do sada Mirović pedesetak glavnih i epizodnih uloga i okitio se brojnim priznanjima: od Miladina u „Đekni“, preko bega Pinterovića u „Hasanaginici“, pa kuma Svete u „Mrešćenju šarana“, Pulja u „Hamletu iz Mrduše Donje“, Đorđa džandara u „Sveti Đorđe ubiva aždahu“, Šopalovića u „Putujućem pozorištu“, Luke Labana u „Profesionalcu“ ... Nema smotre amaterskih pozorišta Srbije a da Facir ne osvoji neku od nagrada. Naglašava da su mu podjednako drage uloge bilo da su glavne ili epizodne.

– Svaka uloga nosi svoju draž i odgovornost, a aplauz publike na kraju predstave je jedino merilo našeg rada. Epizodna uloga je za mene teža, jer sam se uvek trudio da budem primećen i ostavim svoj trag u predstavama, koje su se igrale i pred desetak gledalaca, ali i pred prepunim salama. Igrale su se predstave na improvizanim binama, gradskim trgovima, u bokserskom ringu - kaže Mirović i najavljuje skoro povlačenje sa dasaka koje život znače.