Građevinski inženjer i preduzetnik Radojko Milinković tvrdi da je ovde vlast korumpirana i da u opštini Gornji Milanovac, osim časnih izuzetaka, malo ko odgovorno radi ono zašta je zadužen. Jer, da je drugačije, ističe Milinković, na dozvole za početak rada fabrike vode koju je izgradio za svega šest meseci, ne bi čekao više od četiri godine i još se ne nazire kraj administrativnih zavrzlama na koje je utrošio mnogo vremena, živaca i ogroman novac. No, uporni građevinac i investitor ne odustaje od ideje da flašira vodu sa padina Divčibara koja već ima ime kristalna voda, i time pokrene i oživi selo sa tridesetak domova i dvadestak neoženjenih momaka.

Bezvodna zemlja

- Radni vek sam proveo kao inženjer građevinarstva na gradilištima širom sveta, između ostalog, gradio sam i čuveni hotel 'Džingis kan" u Mongoliji, a po povratku u Srbiju, u Beogradu sam osnovao svoje privatne građevinske firme koje posluju veoma uspešno. No, jedan deo mene je uvek bio u Tometinom Polju gde sam od oca Milete nasledio 43 hektara zemlje i kada sam procenio da je za to vreme na mestu gde je bila stara očeva kuća sagradio sam novu kuću, a oko kuće sam zasadio voćnjak sa oko 500 šljiva.

No, na zemlji koja je dosta kamenita trebalo je dosta vode zbog čega sam iskopao dva bunara, duboka oko 90 metara, kako bih rešio problem zalivanja voćnjaka. Naravno, interesovao me je kvalitet te vode i bio sam prijatno iznenađen kada mi je stigla analiza vode kojom se pokazalo da je reč o veoma zdravoj vodi za piće, izuzetnog kvaliteta. Naravno, istog trenutka u meni se javila ideja da u Tometinom Polju sagradim fabriku vode u kojoj bi radili uglavnom mlađi ljudi iz sela, čime bi ono oživelo. Kako sam zamislio, tako sam i uradio, ali u Srbiji se sve radi na teži način - objašnjava Radojko Milinković uz napomenu da je vodu na analizu slao u najeminentije nemačke laboratorije koje su je ocenile najvišim ocenama.

No, ulagati u Srbiju, osim deklarativnih izjava političara, nije tako jednostavno u šta se veoma brzo uverio i Radojko Milinković.

- Sa prikupljanjem raznoraznih dozvola sam počeo pre četiri godine i do sada sam prikupio između 70 i 120 raznoraznih dozvola, uverenja, potvrda sa svim mogućim štambiljima i pečatima, ali posao prikupljanja svih dozvola još nije završen. Kažem da sam pribavio stotinak raznoraznih dozvola jer se za svaku dozvolu traže neka nova uverenja, proračuni, energetske saglasnosti i nikad kraja. Na putu do konačne dozvole, naravno, najgora je administracija sa kojom ne možemo da se izborimo ni mi koji smo odavde i mislimo da dobro poznajemo procedure, a šta bi u ovoj situaciji radio investitor iz inostranstva, može se samo zamisliti. Ma, jednostavno bi okrenuo leđa i otišao u neku drugu zemlju gde se dozvola za razvijanje nekog posla dobija za svega nekoliko dana. Jednostavno, ukoliko se ovako nastavi, ukoliko nam vlast i dalje bude prepotentna i pri tome niko ne zna da radi posao za koji je plaćen, onda neće biti ništa od investitora iz sveta - tvrdi Milinković.

Kinesko postrojenje

Da je Srbija zemlja u kojoj se lovi u mutnom uverio se Milinković i prilikom nabavke postrojenja za fabriku vode u kojoj će se, kada proradi, dnevno flaširati oko 40.000 litara vode koja će biti namenjena uglavnom tržištu zapadne Evrope.

- U Srbiji su mi za liniju za flaširanje vode domaći ponuđači tražili oko 800.000 evra, što je bilo previše, te sam kompletnu i veoma kvalitetnu liniju kupio u Kini po ceni koja je za oko 10 do 12 puta jeftinija od one koja mi je nuđena u Srbiji. Takođe, kada su mašine stigle i kada je trebalo da budu instalirane, domaći monteri su mi za taj posao tražili oko 50.000 evra, ali sam se i u toj situaciji oslonio na Kineze kojima u poslu nema ravnih.

Iz Kine su stigla dva inženjera i za svega dve nedelje završili su sve poslove oko instaliranja postrojenja i sve je to koštalo, zajedno sa troškovima puta i njihovog boravka - 842 dolara. Svi poslovi oko fabrike u kojoj će se flaširati kristalna voda su završeni, ali ne i poslovi oko dobijanja svih dozvola za rad koji traju tačno 4 godine i jedan mesec - objašnjava Radojko Milinković.

Radojko Milinković je veoma uporan i ne sumnja da će fabrika vode koju je izgradio na očevini na Divčibarama ubrzo proraditi, ali tome se raduju i mnogobrojni meštani Tometinog Polja.

- U Tometinom Polju trenutno ima dvadesetak neoženjenih momaka, od kojih su se dvojica već oženila na osnovu očekivanja da će uskoro dobiti posao u fabrici, a nadam se da će i svi drugi koji će biti zaposleni u fabrici ostati u selu. Uostalom, to mi je najveća želja koja će se uskoro i ostvariti jer će u fabrici vode posao naći oko 40 radnika - kaže za "Vesti" Radojko Milinković još nije izveo računicu koliko je do sada uložio u izgradnju fabrike vode u selu Tometino Polje, ali je sigurno da je u pitanju veliki novac.