Danijela je nakon porođaja dobila temperturu koja je trajala danima, a na koju lekari nisu reagovali. Zatim je dobila i sepsu, koja je zahvatila celo telo i došla do mozga. Kao vrhunac, Danijelino srce je stalo na pola sata. Lekari su uspeli da je povrate nakon reanimacije, ali je doživela vigilnu komu, zbog koje ni posle četiri godine nije upoznala svoju prelepu ćerkicu Mariju.

- Mislim da je ona svesna svoje ćerke i da želi da se bori za nju. Željno je iščekivala njeno rođenje. Marija je do sada čekala da se desi čudo, sada već počinje da se ljuti. Kad god vidi lekara, pita ga da li on može da izleči njenu mamu, a kada posetimo Danijelu, ljutito zahteva da njena mama ustane i pođe kući sa nama. Nestrpljivo čeka da Daca dođe po nju u vrtić kako bi svojoj drugarici Heleni dokazala da i ona ima mamu. Ja znam da je to moguće - kaže za „Alo!“ Danijelina majka Vesna.

Ona objašnjava da je novac za Danijelino lečenje sakupljan u više navrata, ali da je sve odlazilo na troškove u banji u Slamkamenu, u kojoj nesrećna devojka boravi više od tri godine. Danijela je za to vreme ostvarila neverovatan napredak, potpuno neočekivan za njeno stanje. Počela je da se hrani na usta, prati pogledom, može da se nasmeje, i to glasno, a pomalo i hoda. To je iznenadilo nemačke lekare u klinici „Horchajm“, specijalizovanoj za stanja vigilne kome, koji joj sada daju veoma dobre šanse...

- Oni veruju da će nakon terapije za početak moći da uspostavi svesnu komunikaciju s okolinom. Da li će to biti znak rukama ili treptanjem, ne mogu da garantuju. Potrebno je da prođe najmanje dva kruga terapije i sa svakim će sve više napredovati. Rekli su mi da jedino ne mogu da obećaju da će se Daca sećati svega iz prošlosti. I oni su bili iznenađeni njenim dosadašnjim napretkom jer vigilna koma može trajati ceo život. Rekli su mi da je dovedem kako znam i umem - priča Vesna.

- Imamo otvoren žiro račun na njeno ime i humanitarni SMS koji je obezbedio Crveni krst Stara Pazova, ali sve to ide slabo. Nakon svakog teksta objavljenog o Danijeli pomislimo da je konačno nešto krenulo, ali ne zadugo. Valjda ljudi zaborave. Osim toga, njen boravak u banji košta 100.000 dinara mesečno i za to nam izlaze u susret jer često kasnimo sa uplatama. Nema vrata na koja nisam pokucala. Najgore mi je što je za ovu državu moje dete samo matični broj. Ona ima nekoliko šifara bolesti, a ni za jednu lečenje ne pokriva država. Za državu napredak mog deteta predstavlja problem. Verujem da je razlog što misle da nema dalje, a ona stalno dokazuje da ima i da može još da napreduje. Ne znam šta treba da se desi čoveku, pa da ima pravo da se leči - kroz plač priča Vesna, dodajući da joj je najgora pomisao da Daca pati, a da ona kao majka ne može da joj pomogne, te da bi više od svega na svetu volela da joj Danijela opet kaže „mama“.