Gotovo po filmskom scenariju, 200 nemačkih maraka koje je profesor devedesetih godina prošlog veka ostavio u jednoj od svojih knjiga, tek posle njegove smrti poklonjene su deci iz prihvatilišta u Kragujevcu, iako

Novac je u jed od 3.000 knjiga koju je Petrović zaveštao biblioteci Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu početkom prošle godine pronašla bibliotekarka Milica Milojević Miladinović. Dve novčanice od 200 nemačkih maraka, datumirane 1996. godine, ispale su iz jedne od knjiga koje su dopremljenje iz Novog Sada, gde je Petrović proveo veći deo života.

- Pokušavala sam da ih zamenim u našim bankama, ali to nije bilo moguće. Kolega je pošao u Nemačku i on je imao zadatak da ih zameni. Međutim, zbog obaveza nije stigao, pa ih je ostavio svom prijatelju. On ih je kasnije u Klenu ipak zamenio, i za te novčanice dobio nešto više od 100 evra, koje su nedavno stigle. Od prvog trenutka sam znala da ću taj novac pokloniti. Odabrala sam da to bude Prihvatilište za decu „Knjeginja Ljubica“,
ne znajući mnogo o njegovom životu - priča Milica Milojević Miloradović, koja je i sama učila iz Petrovićeve čitanke.

Zanimljivo je da nijedan učesnik ove neobične priče nije odustajao
od novca koji na prvi pogled nije imao vrednost i koji je prošao put od Novog Sada, preko Kragujevca i Kelna da bi opet stigao u Šumadiju.

Kasnije je Milica uspela da nađe porodicu profesora Petrovića i ispriča im šta je uradila. Da je poklonjen pravim osobama, svedoči Milutinova sestra Rada,
koja je s njim u Kragujevcu provela njegove poslednje dane.

- Ceo život bio je posvećen deci i knjigama. Taj novac je stavio ko zna kada u knjigu i zaboravio ga. Živeo je asketskim životom, skoro andrićevski. Sebi je mogao da priušti mnogo toga, ali nije. Pomagao je drugima i kupovao vredne knjige. Ovo je neočekivani i svojevrsan omaž njegovoj životnoj misiji, koji se dogodio tek kada je umro. Zaista čudesno - kaže njegova sestra Rada.