POLICAJAC SLOBODAN CVETIĆ (41) UBIJEN JE TOKOM PLJAČKE BANKE
Deca i dalje čekaju da im se otac vrati
„Pet minuta pre nego što su me kolege pozvale i rekle da je moj Slobodan loše, ja sam se čula s njim. Razgovarali smo 15 minuta i govorili jedno drugom koliko se volimo“, uz uzdah se priseća Biljana Cvetić kobnog 20. oktobra 2011, kada su joj javili da je njen suprug, policajac Slobodan Cvetić (41), ranjen tokom pljačke banke u Beogradu. Pet dana kasnije, podlegao je povredama, a Biljana je ostala sama sa dvoje dece, Bogdanom (8) i Dunjom (6).
„Zabijem glavu u jastuk i jecam kako deca ne bi čula“: Biljana Cvetić | Foto: Goran Srdanov
Cvetić i njegov kolega Milorad Filipović (32), kao i građanin Bojan Gajić, ranjeni su kad su pokušali da spreče pljačku filijale Komercijalne banke na Karaburmi. Na dvojicu policajaca i klijenta banke pucali su Igor Kahvedžić (24) i Borislav Delić (33). Kahvedžić je odmah uhapšen, a Delić je lišen slobode nekoliko sati kasnije.
Prodati „audije“, pare dati
deci poginulih policajaca
Premijer Aleksandar Vučić je najavio da će pola državnog voznog parka, koji se procenjuje na 50.000 automobila, završiti u garaži, a da će i od te polovine polovina biti prodata. „Alo!“ zahteva od nadležnih da novac od prodaje limuzina koje su do sada vozili visoki policijski funkcioneri bude usmeren u fond za pomoć deci i porodicama policajaca koji su stradali na dužnosti. Samo u poslednje četiri godine, na dužnosti su ubijena petorica policajca: Goran Đorđević (44) kod Bujanovca, Miroslav Stamenković (27) u Vlasotincu, Slobodan Cvetić (41) i Aleksandar Rkman (29) u Beogradu, Željko Zečević (31) kod Tutina i Siniša Hrnjez (39) kod Novog Sada. Više njih je teško ranjeno.
- Ne prođe ni dan da ne pomislim na Bobana, ali zbog dece guram napred. Kada se spusti veče i sve utihne, onda zabijem glavu u jastuk i tiho jecam kako deca ne bi nešto čula. Bolnica, aparati, posle toga i sahrana... Sve mi je u magli. Na sahrani mog supruga bile su njegove kolege iz PS Palilula sa Goranom Miajilovićem, načelnikom, i Ivanom Kostićem, komandirom.
Ona navodi da sin trenira karate i kaže da će kad poraste biti specijalac. Njemu je teško jer je bio veoma vezan za oca.
- On je ubeđen da će mu se otac vratiti i nikome ne dozvoljava da priča o njemu, dok Dunja zna da sedne i zagleda se kroz prozor govoreći: „Eno ga, ide moj tata“ - skrivajući pogled pun suza priča Biljana.
Da poginuli policajci ne padnu u zaborav
- Ideja da se deca i porodice nastradalih policajca zbrinu je dobra i bilo bi lepo da ti ljudi koji su nastradali na dužnosti, odnosno njihove porodice, ne padnu u zaborav od države. To kažem ne zbog moje dece, već druge koja su u možda težoj materijalnoj situaciji. Takođe, to bi značilo da ljudi koji su dali živote za otadžbinu nisu samo broj sa značke. Ukoliko se tako nešto ostvari, onda to budi nadu da moj suprug i njegove kolege nisu uzalud dali živote - podržala je Biljana inicijativu „Alo!“.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs