"POMOLIM SE BOGU I OKINEM"
Fotoreporter
Goran Tomašević
uvek na prvoj liniji fronta!
Nije vojnik, ali redovno ide u rat. Uvek je u žarištu sukoba, na prvoj liniji fronta, ali nikad naoružan. U stvari, jeste, ali ne oružjem u pravom smislu reči, već fotoaparatom!
On je Goran Tomašević (43), fotoreporter britanskog Rojtersa, slab na ratišta čije stravične prizore, zahvaljujući njegovim fotografijama, može da vidi ceo svet.
Ispratio većinu modernih ratišta: Goran Tomašević | Foto: Marko Đurica
Objektivom je pokrivao Avganistan, Irak, Libiju, Kosovo, Bosnu, Izrael, Pakistan... Niz je dugačak, a nedavno se vratio iz ratne Sirije, o čemu ekskluzivno govori za „Alo!”.
- U Siriju smo ušli preko Turske. Otišli smo na farmu koja je bila pobunjenička baza i istog dana smo uspeli da stignemo na liniju fronta u Alepu. Bilo je čudno... Bukvalno smo prolazili na 10 metara pored kasarni sirijske vojske. I nije bilo svejedno, jer ako tu padnete, pali ste - počinje svoju priču za „Alo!” Goran, koji je odustao od snimanja londonske Olimpijade da bi puzao po rovovima i bežao od granata u Siriji.
Tik uz rame sa sirijskim pobunjenicima 18 dana je ostavljao za istoriju fragmente ratnog pakla i gledao smrti u oči.
„Najteže je videti mrtvo dete”
Goran je svetu svojim fotografijama ukazao i na sudbinu dece i beba stradalih od bombardovanja. To su bili momenti koje i sam pamti kao najtužnije.
- Video sam u jednoj ruševini telo dečaka od desetak godina. Posle je u gradiću Azaz bilo veliko bombardovanje, puno srušenih kuća... Tada sam isto video mrtvog dečaka i telo bebe od pet, šest meseci. Uvek je to teško videti - kaže on.
- Slike moraju da pokazuju stvarnost rata u Siriji i zbog toga sam želeo da budem što bliže borcima na samim borbenim linijama. Želeo sam da pokažem šta tačno rade, osećaju, kako pucaju iz oružja, kao i kako reaguju na bombe koje padaju. Ako želite da ispričate istinitu priču, morate biti tamo - kaže on.
I bio je tamo kada je jednog pobunjenika pored njega metak pogodio u grudi. Snajperista je našao prostor između vreća s peskom. I bio je tamo kada su granate gruvale sa svih strana, a jednom mu je život spasla odluka da pošalje Rojteru fotografije umesto da krene s pobunjenicima.
- Bilo je bombardovanja, to je bilo teško videti. U jednom trenutku sam čuo jedan minobacač i otrčali smo u kuću, a onda je baš pored nas puklo. To je bila baš nezgodna situacija. Baš tu pored mene. Jednom je jedna granata udarila u zgradu 100 metara od nas. Komandantu koji nam je bio u blizini šrapnel je otkinuo pola lista - prepričava naš sagovornik strahote koje je preživeo.
Kad fotografiše scene borbi, Goran kaže da se moli bogu da ga ne pogode.
- Sve vreme kažem, hvala bogu. Bolje da se pomolim bogu, prekrstim Svetom Nikoli - kaže nam uz smeh i priznaje da je jedno vreme nosio krst koji je dobio u Vitlejemu. Krst ga je čuvao sve dok mu ga nisu ukrali u Sudanu.
- Trudim se da budem razuman, da procenim koliki je rizik i šta u isto vreme mogu da uradim, šta mogu da dobijem. Ako je gusto, gledam kako da se zaštitim, a da istovremeno mogu da reagujem. Ako se čuvaš, i bog te čuva - otkriva nam Goran navodeći da je bilo mnogo leševa na ulicama i da je jednom s pobunjenicima puzao 150 metara kako bi došli do tela dvojice saboraca i poslali ih porodicama da ih sahrane.
- I ja sam pošao s njima. Ceo proces trajao je oko četiri, pet sati, i to je bio zaista dugačak dan - priseća se Goran.
- Mislim da ni ovaj mladić više nije živ - govori dok nam pokazuje fotografiju mladog pobunjenika s krvavim telom saborca.
A na pitanje kako on živi sa svim tim prizorima u sećanju, Goran nam nasmejano odgovara:
- Nemam ja sad neku frku „bio sam u ratu, pa ne mogu da spavam”. Ma mogu, popijem malo piva i spavam ko top. I onda sve nanovo.
Goran nam priznaje da često pomisli: „Dosta je bilo” i da je vreme za povlačenje, ali onda kad gleda vesti i kako je tamo gde je usijano, kaže sebi: „Mogao bih ja još malo”.
Obišao ceo svet
Goran Tomašević je bio fotograf godine agencije Rojters 2003, 2005. i 2011, a 2008. godine je dobio nagradu te agencije za najbolju fotografiju. Od 1997. godine pokrivao je događaje na KiM i tokom NATO bombardovanja.
Izveštavao je iz Iraka u vreme vlasti Sadama Huseina i kasnije tokom invazije na tu zemlju 2003. godine. Njegove fotografije rušenja Sadamovog spomenika u Bagdadu prve su u svetu obznanile pad iračkog režima.
Od 2002. do 2006. godine bio je Rojtersov izveštač u Jerusalimu, a od 2006. do 2012. u Kairu. Od januara ove godine je u Najrobiju šef fotografa Rojtersa za istočnu Afriku.
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |