Ovde počinje legenda o Beogradu, koji je mnogo puta rušen, pa ponovo građen, počevši od doba starih Rimljanima, koji su gradili podzemne tajne prolaze i lagume, pa preko austrijskog, turskog i srpskog perioda.
Mesto gde su priroda i ljudska ruka vekovima stvarale istoriju je definitivno Rimski bunar, koji se danas ne koristi, ali njegova konstrukcija i nakon tri veka zadivljuje sve češće posetioce.

- Ko je klaustofobičan neka zaobiđe ovu destinaciju! - naizgled ozbiljno rekao je vodič „Go2 Srbija“ Milan Karamatić, na šta smo se nemo pogledali i zapitali da li ovde ulazimo na sopstvenu odgovornost, a onda se osmehnuo i dodao:
- Naravno, da se šalim, savršeno je bezbedno, videćete da postoje otvori, čak i oni najbojažljiviji nisu odustali.

Uz škripu vrata, širi se neka jeza kroz telo i pažljivo silazimo niz strme kamene stepenice u čiju se stabilnost ne možemo uzdati. Spiralne stepenice, napravljene tako da budu zgodne vodonošama koji su na mazgama nosili tovar, vode do dna bunara. Bunar dobija malo svetlosti kroz dva mala prozora sa metalnim rešetkama i nekako više podseća na tamnicu, nego na mesto gde se nalazi voda. Legenda kaže da su mnogi izgubili glavu baš na ovom mestu. Iako je tek početak septembra, oseća se velika hladnoća i vlaga, dok sa svih strana kaplje voda.

- Mislim da je jasno zašto je Alfred Hičkok prilikom posete Beogradu ambijent Rimskog bunara nazvao „pravom poslasticom“ - priča Karamatić.
Avantura se ovde ne završava, jer podzemni Beograd sadrži na stotine lokaliteta gde možemo da udahnemo deliće prošlosti, dodirujemo kamene ploče koje su klesali naši preci i odajemo počast onima koji su nekada tu živeli.