PIROTEHNIČAR MIHAILO MARINKOVIĆ (37) 300 DANA GODIŠNJE PROVEDE DEMONTIRAJUĆI BOMBE
I dalje vodi Drugi svetski rat!
Pirotehničar Mihailo Marinković (37) gotovo svaki dan stavlja svoj život na kocku jer više od 300 dana godišnje provede demontirajući neeksplodirana ubojita sredstva različite razorne moći. Jedan od poslednjih većih izazova bila je deaktivacija zaostale nemačke bombe iz Drugog svetskog rata koja je pronađena u Budimskoj ulici u centru Beograda pre desetak dana.
Moj posao je opasan, ali ga obožavam: Mihailo Marinković | Foto: A. Stanković
„Bili smo na obuci u Beškoj kada su nam javili za bombu i odmah smo krenuli nazad za Beograd. Nismo imali predstavu o čemu se radi, a kada smo stigli na lokaciju, na prvi pogled nismo ni bili sigurni da je reč o neeksplodiranom ubojitom sredstvu (NUS)“, počinje priču Marinković.
„Dvojica kolega i ja smo se spustili u samu rupu gde je bomba pronađena i počeli da tragamo za oznakama. Na osnovu njih i dimenzija samog sredstva mi otprilike znamo sa čim imamo posla. Ipak, svaki slučaj je jedinstven i tu prethodna znanja ne pomažu mnogo. Naravno, važna je i podrška kolega koje nisu na terenu i koje nam dostavljaju potrebne informacije. Sledi potraga za upaljačem i to je otprilike najbitniji deo procesa deaktivacije. Naš posao je zapravo veoma sličan poslu arheologa, kopamo polako oko predmeta koji treba sačuvati“, objašnjava naš sagovornik.
„Da je bomba teška tonu sa čak 620 kilograma eksploziva kojim slučajem eksplodirala, šteta bi bila ogromna“, kaže Marinković.
“To ja bomba stara 72 godine i posle toliko godina mi možemo samo da pretpostavimo njeno razorno dejstvo. Gledano spolja, ona je bila u veoma dobrom stanju. Međutim, uvek se računa na maksimalni mogući opseg“, kaže Marinković dodajući da zbog vrste upaljača bomba nije mogla biti deaktivirana.
Da je bomba teška tonu sa čak 620 kilograma eksploziva kojim slučajem eksplodirala, šteta bi bila ogromna | Foto: A. Stanković
„Upaljač je imao zaštitu od vađenja koju nismo mogli da zaobiđemo. Odlučili smo da je tako izvadimo i transportujemo do nekog mesta na kome će biti uništena. Procenili smo da je to najmanji rizik u svakom slučaju. Bomba prilikom eksplodiranja stvara udarni talas, a kod ovako velike bombe daljinu tog talasa nije moguće pretpostaviti, pa je najbolje rešenje uništenje na otvorenom. Da ne pričam o tome da je ova bomba osmišljena tako da ima rušeće dejstvo“, priča Marinković, kome je bomba u Budimskoj ulici bila najveća sa kojom se suočio u svojoj trogodišnjoj karijeri.
Iako gotovo svakoga dana dovodi svoj život u opasnost, budući da preko 300 dana godišnje provede na terenu, on svoj posao, kaže, obožava.
„Pa svi smo kao mali voleli da se igramo pištoljima. Ovo je, doduše, opasnije, ali posle upisa na Vojno-tehničku akademiju jednostavno sam se pronašao u tome“, priča Marinković i dodaje da strahu u ovom poslu nema mesta.
„Nema poente razmišljati o tome šta se sve može desiti dok u ruci držiš bombu. Neka osećanja navru tek po završenom poslu, jer mi imamo veliku odgovornost, materijalnu, krivičnu, i na kraju moralnu. Verujem da u svakom čoveku postoji strah, kod nekoga manje, kod nekoga više, ali posao mora da se radi, a mi koji ga radimo ovaj posao i volimo“, zaključuje Marinković, koji, iako ima opasno zanimanje, u onome što radi ima svu podršku porodice.
„Deca su još uvek mala da shvate čime se tata bavi, a supruga i rodbina su prihvatili moj posao jer su videli koliko volim to što radim. Ne razlikujemo se mi mnogo od drugih, to je posao kao i svaki drugi“.
Bomba iz Budimske još „živa”!
Iako je uništavanje bombe iz Budimske ulice najavljeno samo dan pošto je transportovana na vojni poligon u Nikincima, prema našim saznanjima, to još nije učinjeno. Ministarstvu odbrane, u čijoj se nadležnosti bomba sada nalazi, uputili smo pitanja zbog čega nije uništena uprkos najavama, kao i da li se zna kada će to biti učinjeno, ali odgovor nismo dobili.
U kancelariji je dosadno
Marinković navodi da godišnje u proseku deaktivira ili izvadi 2.000-3.000 neeksplodiranih sredstava različitih vrsta, ali je, recimo, prošle godine uklonio skoro 12.000 bombi, raketa, granata, mina...
„Posla ima mnogo jer smo imali ratove i stoga i veliku ratnu zaostavštinu. Ali mi najviše volimo da smo na terenu, u kancelariji nam je dosadno“, kaže Marinković dodajući da su nemačke bombe poput one iz Budimske ulice najteže za neutralisanje i da su još dve iste pronađene u Engleskoj i Poljskoj.
Tagovi:
-
vojo Vreme: 22.12.2013 10:56h
Svaka cast gospodinu Mihailu Marinkovicu.Malo je ovako hrabrih Srba koji bi za rad svog naroda stavljali glavu u totrbu i rizikovali svoj mladi zivot .Milo mi je da je sebe pronasao u ovom poslu i da je na ovaj nacin dokazao svima ko je i koliko vredi.Svi oni koji su hteli da mu uniste karijeru mogu samo da se stide svojih postupaka.Jos jednom zelim vam puno uspeha u daljem radu.
-
ivan Vreme: 22.12.2013 12:54h
Свака част колега,ја сам тај посао радио од 1967 па до пензионисања 1998,пензионисан жив и здрав.Желим ти сву срећу и знање у даљем раду.Пиротехника је жесток изазов. О петогодишњем ратном искуству не бих те замарао,валда више неће бити рата. Велики поздрав и сву срећу од срца ...
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |