Naime, Vladica boluje i od antifosfolipidnog sindroma, zbog čega je od 1995. godine, kada su krenule tegobe, do danas proveo više vremena u bolničkoj postelji, nego kod kuće. Zbog njegove osnovne bolesti leva ruka i noga su mu oduzete. Invalid je 100 posto i u invalidskoj penziji je već 14 godina.

Šta su Vam rekli lekari u Institutu za ortopediju?

- Kuk sam polomio u januaru prošle godine na Božić. Silazio sam iz autobusa i ne znam šta se desilo, da li sam se okliznuo ili sam promašio stepenik, osvestio sam se tek u Urgentnom centru. Ležao sam tamo više od dva meseca, ali zbog moje bolesti nisu smeli da me operišu, jer nisu znali da li ću preživeti.

Tek posle silnih pregleda otišao sam u Institut za ortopediju, 27. avgusta 2011. godine. Rekli su mi da bi operacija trebalo da bude u roku od šest meseci. Međutim, u izveštaju lekara je napisano da bolujem od hroničnog degenerativnog oboljenja koje ne ugrožava život i da ne zahteva hitno operaciono lečenje.

Navedeno je i da sam upisan na listu čekanja za izgradnju bescementne endoproteze levog kuka, da imam 62 boda i da ću biti pozvan kada dođem na red. Ali evo, i posle toliko vremena niko me još nije pozvao.

Možete li da se krećete bez tuđe pomoći i koliko bi Vam život bio lakši da vam je urađena operacija?
- Hodam samo uz pomoć hodalice, koju sam morao sam da kupim, jer su mi u socijalnom rekli da bih na nju imao pravo da sam imao dva ili više preloma. Ni ortopedske cipele mi nisu odobrili iako mi je leva noga posle lomljenja kuka kraća za dva-tri santimetra. Do ove povrede sam hodao uz pomoć štapa i mislim da bih i sada to mogao da mi je urađena operacija. Ali, pošto nije, sada moram uglavnom da sedim kod kuće.

Kada ste otkrili da bolujete od antfifosfolipidnog sindroma?
- Do 1995. godine sam živeo normalno i nikada nisam bio bolestan. Radio sam u preduzeću “21. maj”. A onda su počeli moji problemi. Tada sam u bolnici “Dragiša Mišović” proveo godinu i po, ali nisu znali od čega bolujem. Radio sam brojne analize, obilazio lekare. Sumnjali su da imam tumor na mozgu, pa na zapaljenje srednjeg uva, pa na multiplasklerozu... na kraju su rekli i da sam umišljeni bolesnik. U jednom periodu sam čak tri meseca ostao bez govora. Tek 1999. godine zahvaljujući dr Nebojši Stojisavljeviću iz Instituta za neurologiju urađene su analize koje su pokazale da bolujem od antifosfolipidnog sindroma. I to je bio jedinstven slučaj, jer je on spojen sa epilepsijom. Lekari su rekli i da bih teško preživeo da se nisam u mladosti bavio sportom.

Znate li koliko imate ukupno dijagnoza?
- Ne znam ni sam, sigurno više od 40. Samo na jednoj otpusnoj listi imam deset dijagnoza antifosfolipidni sindrom, tromboza transverzalnih sinusa, epilepsija... U jednom izveštaju mi čak piše i da sam hrišćanin.

n Od početka bolesti, koliko ste vremena proveli po bolnicama?
- U bolničkim posteljama sam, kad se sve sabere, proveo više od osam godina, a bolničke dane sam skraćivao čitanjem duhovnih knjiga. Najteže mi je što nisam gledao decu kako rastu.