- Ušao sam u majčinu staru kuću da založim vatru, kako bi uveo decu u toplo. Dok sam otišao po njih, zvala me je komšinica da mi kaže kako kuća gori. Izgorela je do temelja, ostao je samo kostur, svega dva reda cigle - jedva priča za "Alo!" Daniel Zeković.

Pre nego što su preši u kuću Danielove majke, živeli su kao podstanari, jer u majčinoj kući nije bilo kupatila.

- NMeđutim, više nismo mogli da plaćamo kiriju, gazda nije mogao da sačeka i prisilno nas je isterao iz stana, tako što je odjavio strujomer, a mi ostali bez struje. Bio sam prinuđen da pređem da živim kod majke u kući, iako tamo nema kupatilo. Stvari iz stana sam izbacio na ulicu, najneophodnije sam sklonio da ne kisnu, dok su ostale i dalje na ulici - tužno govori Daniel.

Ističe da mu je najbitnije da trajnije negde smeti ženu i decu, a on će se već snaći.

- Sin mi je sada kod jednog druga, beba je sa ženom kod drugog, a ja spavam gde stignem. Kod familije sam par puta prenoćio, ali ni kod njih nema mesta, svuda je tesno. Svi mi kažu "javi se, pomoći ćemo...", a onda mi se niko ne javlja.

Od mesne zajednice sam dobio dva paketa namirnica, paket sa sredstvima za ličnu higijenu i četiri ćebeta. To je sve, a ni oni mi se više ne javljaju. Hvala bogu, supruzi pomažu prijateljice, tako što joj daju nešto novca kako bi mogli da bar bebi obezbedimo ono najosnovnije – jada se Daniel.

Ali ni tu nije kraj mukama porodice Zeković. Iz Centra za socijalni rad ih opominju da će, ukoliko ne prijave stalno mesto boravka, izgubiti pravo na socijalnu pomoć.

- Duže vreme smo socijalni slučaj i primamo pomoć od oko 11.000 dinara mesečno. U Centru za socijalni rad su mi rekli da su spremni da snose troškove našeg stanovanja, ali niko neće da mi izda stan i prijavi me na toj adresi, jer kada bi to uradio, stanodavac bi morao da plaća državi porez. Ako u što kraćem roku ne prijavim mesto boravka, ostaćemo na ulici i bez ikakve pomoći - sa očajem u glasu završava Daniel Zeković priču za "Alo!"