Radojka Vukićević kaže da je malo lane našao njen sin Mile, negde pred kraj zime, bespomoćno i napušteno. Nisu imali srca da ga ostave da ugine niti je postojala mogućnost negde da ga zbrinu. Doneli su ga kući.

-Lenka je toliko pametna i umiljata da je volimo baš kao da je član porodice. Ja je od prvog dana hranim mlekom. Mala slatka bebica, u početku smo joj davali na cuculu pa onda je počela sama da jede. I dalje joj dajem mleko, svakodnevno. Prati me gde god da krenem. Sama otvara i zatvara vrata. Ma prava atrakcija, ljudi kad vide kako je lepa , pametna i pitoma, začude se. Kad ne može da otvori vrata, zove, mislim cvili i ja znam šta je. Pustim je, ona prisloni glavu uz mene, pomazi se i sedne u fotelju,

priča o lanetu Radojka, koja mu pruža najviše pažnje i ljubavi.

I bratanica Sanja često dolazi da vidi malo lane. Obožava ga.

-Hranila sam ga iz dečije flašice. Ponaša se kao prava beba. A mi se utrkujemo ko će da je mazi, hrani i igra se sa njom. Veoma je pametna životinja, kada neko pokuca na vrata ona ustaje i prilazi, kao da želi da ih ovori. Kao i svako lane, malo je plašljiva pri prvom susretu, ali kada vas upozna, postaje prava maza.-priča raspoloženo devojka koja živi u Ivanjici ali često dolazi u posetu kod rođaka da vidi Lenku.

Tako pripitomljene životinjenisu sposobne da se vrate u prirodna staništa. Porodice ne žele da ih prime nazad papostaju lak plen krvoločnih životinja. Zato im je najsigurnije da ostanu pod ljudskom zaštitom.

Živi sa jazavcima i lisicom!

Kažu da je jazavca gotovo nemoguće pripitomiti, ali Aleksandru Ćurčiću iz Ivanjice to je lako pošlo za rukom. Već neko vreme druži sa jazavcima i lisicom koja mu bukvalno jede sa dlana.

Poznavaoci divljih životinja kažu da je najteže ukrotiti lisičju ćud.

Lukavoj i prepredenoj životinji bez po’ muke prišao je Ćurčić koji iz hobija golim rukama hvata jazavce i lisice. Ovu je pronašao slučajno a evo već duže vreme žive kao najbolji prijatelji.

-Ćudljive su to životinje. Ali osete kao i sve druge kada im pružaš pažnju, znaju ko ih hrani, ko brine o njima i tada su pitome, potpuno promene ćud. Donesem joj da jede, sa dlana mi uzima hranu, nikada me nije ogrebala. Kažu ljudi, čuvaj se lukave lije. Ja bih pre rekao da su lisice vrlo intiligentne životinje. Imam utisak da prosto zna šta joj govorim, priča Aleksandar.

Sada već kućna ljubimica, lisica jede sve što joj domaćini ponude.

Voli društvo i spremna je na igru, samo se boji pasa.