Od svoje šesnaeste godine sam u vezama, skoro deceniju. Jedna za drugom su se ređale i nikako nisam bila sama. Ali iz svake sam izlazila povređena, sa velikim očekivanjima koja su se preko noći srušila. Tako i iz ove poslednje, uzalud potrošenih dve godine, razočarana sama. Srušeni su mi bili svi snovi, kako to obično biva, ali moje stanje, ispunjeno najnegativnijim osećanjima je ovaj put potrajalo i dovelo do ozbiljnijih posledica. Nisam znala da tako malo može da deli zdravog čoveka od bolesnog. Ali sam osetila na svojoj koži. Razbolela sam se, depresija je postala moje normalno stanje. Sve sam zapostavila, fakultet koji je bio na samom kraju, prijatelje koji su želeli da mi pomognu, porodicu... Stvorila sam neki svoj čudan svet gde sam sama sebi bila dovoljna, ali u isto vreme i sama sebi svoj najveći neprijatelj.

Onda mi je jednog dana zazvonio mobilni, pogledala sam da vidim ko je i ne znam zašto, ali ovaj put se javila. To je bio moj stari drug Strahinja. Pitala sam se odakle on, nismo se čuli jako dugo. I ne znam kako to da me on baš sada iz daleke Francuske zove. Međutim, razgovor sa njim mi je prijao. I posle tog jednog poziva od par sati priče osetila sam se bolje. Onda me je pozvao i sledeće nedelje, pa ponovo za dva dana, pa smo počeli priče svakodnevno više puta. Razmišljala sam sve češće o njemu i tada sam se najlepše osećala. Neobjašnjivo, ali svakog dana mi je bilo sve bolje i bolje. Nakon dva meseca od prvog poziva, usledio je poziv za susret. Došao je u Srbiju i rekao da bi voleo da me vidi. Prihvatila sam naravno i počela da brojim sate do tog susreta. Nismo se videli nekoliko godina, nikada nisam razmišljala o njemu kao mogućem partneru, nikada sa njim nisam imala ništa više od prijateljstva, koje je čak od kad se preselio u Pariz i izbledelo, a sada osećam toliku tremu pred naš susret... Taj sastanak se od samog početka pretvorio u romantičnu scenu iz ljubavnih filmova, znate ono kad se dvoje sreću posle nekog vremena, sa sve poznatom scenom pritrčavanja u zagrljaj jedno drugom. Ne znam kako, ne znam zašto... Postali smo nerazdvojni. Mislim da je tek ovo sad što prema njemu osećam ljubav jer je mnogo drugačije od svega pre Strahinje. Prsten krasi moju ruku i do zime prelazim u svoj novi dom.