VELIKA MISTERIJA U "RUDNIKU LEDA" KOD PRIBOJA JOŠ NIJE REŠENA

Ljudski skeleti u ledenoj pećini!

Autor: Gane Đorđević | 23.01.2015 - 13:45:00h | Komentara: 0

Pre tri godine dvojica srpskih planinara prijavili su policiji pronalazak dva ljudska skeleta u ledenoj pećini koja se nalazi u zaseoku Krnjača kod Priboja. Ipak, zvanična istraga nikada nije pokrenuta, pa je tako ceo slučaj ostao i dalje velika misterija!

Ljudski skeleti u ledenoj pećini

Prirodni feniomen: U pećini se led nikada ne topi

Planinar Želimir Barić
kupio je imanje sa pećinom u kojoj se led ne topi, a onda je u njoj pronašao kosti dva muškarca

Sve je počelo kada je na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne, u zaseoku Krnjača, planinar Želimir Barić kupio imanje sa sve pećinom u kojoj se led nikada ne topi. Zbog tog retkog prirodnog fenomena ljudi su godinama odavde vadili led koji su koristili za rashlađivanje. „Rudnik leda“ bio je aktivan od sredine 19. pa sve do masovne proizvodnje frižidera početkom 70-ih godina prošlog veka.

Ljudski skeleti u ledenoj pećini

Pre jednog veka su u pećini nastradala dva austrougarska vojnika

Zbog vrlo nepristupačnog ulaza, pećina je bila neistražena sve dok se na njeno dno nisu spustili iskusni planinari Želimir Barić i Slobodan Mazalica. Na njihovo veliko iznenađenje tamo su pronašli i nešto od čega se običnom čoveku ledi krv u žilama - dva dobro očuvana ljudska skeleta!

- Tek kada smo izašli na površinu i meštane obavestili o jezivom otkriću, prvi put smo čuli priču o nesreći koja se dogodila pre jednog veka kada su u pećini nastradala dva austrougarska vojnika - objašnjava Barić.

Ljudski skeleti u ledenoj pećini

Delovi skeleta

Ljudski skeleti u ledenoj pećini

Pitanja bez odgovora

Ni nakon velikog insistiranja, MUP Srbije nije odgovorio na pitanja “Alo!” vezana za pronalazak ljudskih kostiju u ledenoj pećini. Interesovalo nas je da li MUP poseduje stručnjake i tehniku koji bi na nepristupačnom terenu bili u stanju da obave forenzičarsku analazi mesta nesreće i utvrde vreme smrti i identitet nastradalih. Policija nije odgovorila ni na pitanje da li planira vađenje posmtnih ostataka i pokretanje istrage.

Za vreme Prvog svetskog rata neobičan „rudnik leda“ jedno kratko vreme bio je i pod kontrolom austrougarske vojske. Kao i mnogi pre njih, i vojnici su otpočeli eksploataciju leda, ali nedugo od početka radova jedan nespretni vojnik upao je u bezdan. Prilikom pokušaja da ga izvade iz jame nastradao je i njegov nesuđeni spasilac, pa je zbog toga vojska zatvorila rudnik.

- Pored policije, slučaj smo prijavili i Ambasadi Austrije u Beogradu. Obećali su nam novac za snimanje dokumantarnog filma, ali su svi kontakti nakon toga naglo prestali - čudi se iskusni planinar.

Barić objašnjava da su ga u kancalariji za otkrivanje ratnih zločina temeljno ispitali i da im je on na tom sastanku ostavio fotografije na kojima se jasno vide dobro očuvani ljudski kosturi.

Prema njegovim saznanjima Austrijanci su bili voljni da pošalju svoje stručnjake koji bi se spustili u pećinu i na licu mesta izvršili forenzičarski uviđaj i DNK analizu posmrtnih ostataka, ali se s tim predlogom navodno nisu složili naši nadležni organi.

- Nije mi jasno zbog čega istraga još uvek nije pokrenuta. Šta ako teorija o nesreći vojnika nije tačna? Dok se ne utvrdi prava prava istina, odlučio sam da zabranim ulaz u pećinu - kaže Barić.

Tražili konja, pronašli led

Ledena pećina otkrivena je 1850. godine kada je agi Bajramoviću iz Pljevalja nestao konj. On je zapretio da će pobiti sve meštane ako mu ne pronađu ljubimca. Seljaci su aginog konja danima tražili sve dok nisu provalili da je upao u ledenu pećinu. Tako je otkriven neiscrpan „rudnik leda“ koji je aga odmah stavio pod katanac kako bi ga samo on koristio. Komadi leda teški od 100 do 150 kilograma sekli su se sekirom ili testerom, a na površinu izvlačili pomoću čekrka. Krajem 19. veka, led je imao veću vrednost od zlata, pa je „ledeni biznis“ sa Dubrovnikom, Kotorom i Sarajavom prosto cvetao. Led je do Dubrovnika putovao sedam dana ali je, iako zaštićen slamom, do tog grada stizala tek trećina ovog, u to vreme, dragocenog proizvoda.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Nema komentara za ovu vest.

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs