SLEPA DEVOJČICA BILJANA KRSTIĆ (17) VEĆ PIŠE DRUGU KNJIGU
Nadam se da ću kad-tad progledati
„Nekada ti ne trebaju oči da shvatiš kakvi su ljudi, jer izgled zna da prevari... To što ne vidimo, ne znači da ne osećamo, da nismo sposobni...
Nekada ti ne trebaju oči da shvatiš kakvi su ljudi, jer izgled zna da prevari | Foto: Goran Srdanov
Sestra mi kaže da je to što vidim crna boja, ali ja ne shvatam. Ja ne znam boje. Ni reč „crno“ ja ne znam šta znači. Otvarala ili zatvarala oči, sve mi je isto. I kad otvorim prozore, opet mi je sve isto“, napisala je sa 14 godina Lozničanka Biljana Krstić u svojoj prvoj knjizi „Između svetlosti i tame“.
Biljana je slepa od rođenja, danas ima 17 godina i ne razlikuje se od svojih vršnjaka. Odlična je učenica Birotehničke škole za slabovidu decu „Veljko Radmanović“ u Zemunu, dosad je osvojila brojne nagrade, učestvovala u kvizovima znanja i već piše drugu knjigu.
Budite optimista
Mlada Bilja imala je poruku za sve ljude koji skreću s puta.
- Poručila bih im da nikada ne odustaju. Čovek uvek treba da bude optimista, da razmišlja pozitvno i da bude uporan, jer upornost se kad-tad isplati - zaključila je heroina iz Loznice.
„Ljudi ih često sažaljevaju. Meni to ne smeta, ali ne znam kako mogu tako da mi pomognu. Slepim ljudima je normalno da ne vide, navikli su na to, ali ti komentari nekako nisu lepi. Ja funkcionišem kao i svi normalni ljudi - radim na kompjuteru, telefonu, pišem poruke, idem na internet, koristim Fejsbuk, čitam...“, objasnila je ona, i dodala da je imala dve želje u životu.
„Jedna je da dobijem brata, a druga da progledam. Brata sam dobila i on ima sedam meseci... Nadam se i da ću kad-tad videti. Nikada mi nije rečeno da ne postoje nikakve šanse da progledam. Ostale su mi matične ćelije od brata, pa će možda biti neki uspeh za pet godina. Ne mogu da se pomirim sa tim jednostavno. Zamislite ceo život u mraku. Stvarno je teško, a ja sam emotivna, kao i sve žene. Mnogo je bolje kad vidiš, zar ne?!“, zapitala je Bilja, i dodala da bi volela da bude samostalna i da ima svoj dinar.
- Posle srednje škole volela bih da upišem novinarstvo na FPN-u i da postanem voditeljka. Volela bih da vodim neku emisiju humanitarnog tipa - ističe talentovana tinejdžerka, koja je i član nevladine organizacije „Pomoć porodici“. A, kada bi imala veću moć, prvo bi, kaže otvorila prodavnicu u kojoj bi svi proizvodi bili prilagođeni ljudima sa invadilitetom i sve bi bilo jeftino. „Stavila bih one semafore i staze za slepe svuda. Ja se, inače, krećem uz pomoć belog štapa, a volela bih da imam psa vodiča, ali u Srbiji ne postoji takva vrsta obuke za pse - ističe mlada Lozničanka.
Bilja slobodno vreme provodi uz muziku, čita i uči. Ima dosta drugarica iz kraja i iz Loznice, ali najmanje u školi. Rođena je u šestom mesecu, i da bi preživela, morala je da bude u inkubatoru, i to je bilo pogubno za njen vid. Sa godinu dana imala je operaciju u Rusiji, ali ona nije urodila plodom, kao i razni pregledi i tretmani posle toga. Kada je napunila sedam godina, Biljana se zbog školovanja sa roditeljima i mlađim sestrama preselila iz Loznice u Zemun. Prilagođavanje novoj sredini bilo je teško za nju. Pre nego što su izgradili svoju kuću, bili su podstanari u jednom starom stanu u kojem je bilo i vlage, pa je Bilja dobila i astmu od koje se jedva izlečila.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |