Ovih dana nije moguće proći kroz Dobrince, maleno selo u opštini Ruma sa oko hiljadu žitelja, a ne kupiti makar jednu lubenicu ili dinju. Ispred, bukvalno, svake kuće na šoru stoji po prikolica-dve natovarena lubenicama ili dinjama. Kraj njih, na suncu koje žeže, u hladu prikolice ili suncobrana dremkaju meštani u očekivanju kupaca.

A na seoskom raskršću gužva od prodavaca i kupaca na najpoznatijoj berzi lubenica Srbije, gde se sjate i kupci iz svih bivših republika nekadašnje Jugoslavije, a sada komšijskih zemalja - iz Republike Srpske, Hrvatske, Bugarske, Slovenije, Rumunije... Na stotine traktorskih prikolica napunjenih lubenicama i dinjama očekuje kupce. Oni, pak, "špartaju" kombijima, kamionima i putničkim automobilima između i merkaju ponudu pre nego što se odluče za kupovinu.

- Bolje, veće i slađe nećeš naći. Džaba ideš dalje - ubeđuje kupca, koji je tek izašao iz kamiona sa registarskim tablama Hrvatske, Zlatko Dupor sa višegodišnjim iskustvom u proizvodnji i prodaji lubenica.

Zlatko veli da zna "u glavu" pravog kupca, pa je pre nego što hrvatska mušterija i zamakla, jedva čujno onako više za sebe, promrmljao: "Od ovog ,leba nema". A, to se i pokazalo tačnim.

Ali ništa zato. Ako je jedan kupac otišao doći će drugi. Tako će bar narednih mesec dana razmišljati proizvođači bostana, zasejanog na nekoliko stotina jutara. Sjate se ovde kupci iz Republike Srpske, Hrvatske, Bugarske, Slovenije, Rumunije i južne Srbije.

- Ova sremačka zemlja je bogom dana za lubenice - uverava stari bostanxija Aleksa Olujić, koji pamti i bolja vremena kada je u pitanju prodaja.

Postali smo "doktori" za lubenice i dinje. Jer, godinama nema kuće koja nije zasejala koje jutro.

Ali, opala je nekadašnja prodaja. Narod osiromašio, i u Srbiji i u okruženju. Daleko je manje kupaca sa šleperima koje nekada nismo mogli napuniti. Nekad je bila otimačina za svaku lubenicu.

Nisu Sremci žalili truda u osavremenjavanju proizvodnje prilagođavajući se potrebama tržišta i željama kupaca. Nekadašnje domaće najpopularnije sorte lubenica "vukovarka" i "sremac" potisli uvozni hibridi "varda", "fantazija", "top-gan" i "farao".

Stigla i nova tehnologija proizvodnje. Đubrivo, nekada obavezni stajnjak, sada zamenio "veštak". I lubenica izgubila u slasti. Uvideli to proizvođači pa se polako vraćaju starim dobro proiverenim "ljubavima". Ovog lega hit su "mađarice", lubenice tamno plave kore i znatno slađe u odnosu na sve druge.

- Nije problem proizvesti već prodati. Postali čudni kupci. Umeju mnogo da zakeraju. Jedne godine traže jednu, druge neku drugu vrstu lubenice. Zato "šaramo" proizvodnju sa više vrsta - doskače ćudima tržišta Bojan Gagić, setvom na pet jutara tri različite sorte lubenica.