ALO! ZAVIRIO U RIMSKI BUNAR, KOJI JE POSLE SEDAM GODINA PONOVO OTVOREN ZA JAVNOST
Nit je bunar nit je rimski!
Rimski bunar na Kalemegdanu posle sedam godina pauze ponovo je otvoren za javnost! Tajanstveno zdanje, ukopano u stenovito tlo u blizini „Pobednika“, kojim je bio oduševljen i legendarni reditelj Alfred Hičkok, kada ga je posetio 1964. godine, za samo tri dana od otvaranja posetilo je više od 150 ljudi, a među prvima su bili i reporteri „Alo“.
Za bunar se vezuju brojne legende | Foto: Jelena Vučetić
Iako na ulazu u zdanje stoji natpis Rimski bunar, prva lekcija koju ćete naučiti je da ovo niti je bunar niti je rimski. A, na pitanje zašto se onda zove tako zove, naš vodič Relja Seratlić odgovara da ljudi kod nas za sve što je staro vole da kažu da je iz rimskog doba.
Ovde je sniman film „Lavirint“ sa Draganom Nikolićem...
... a „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“ baziran je na ubistvu vezanom za bunar
Dva skeleta i jedan živi stvor
Jedna od legendi koja se vezuje za bunar je da je krajem 15. veka, dok je Beograd bio mađarski grad, ovde na krajnje surov način život okončalo tridesetak zaverenika koji su hteli da za veliki novac grad prepuste Turcima. Spustili su ih na tada suvo dno bunara bez hrane, a onda su im bacili noževe da se međusobno poubijaju. Istinitost te priče nikada nije dokazana, ali prvi ronioci koji su šezdesetih godina prošlog veka istražili dno bunara, pronašli su dva ljudska skeleta. Poslednje ronjenje izvršeno je 2006. kada je pronađen autentični živi stvor, nikad viđen u Srbiji. Reč je o minijaturnom račiću, veličine pet milimetara.
Sam bunar danas je ograđen čvrstom metalnom ogradom, a iznad okna postavljena je rešetka. Za njega se vezuju brojne legende i fantastične priče, a Seratlić nam je otkrio koje su istinite: „Tačno je da je Hičkok prilikom posete Beogradu obišao bunar i izjavio da ovakva mesta smatra pravom poslasticom. Istina je i da je muškarac, posle ubistva ljubavnice, njeno telo bacio u bunar, na čemu je i zasnovan film Dušana Makavejeva „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“. Rešetka je i stavljena da nekome slična ideja ne bi pala na pamet“.
Naš vodič dodaje i da Rimski bunar nema tajne prolaze kao što mnogi veruju. Istina je da su Austrijanci započeli kopanje tunela, ali da su se zaustavili posle dva i po metra, jer je dole nepropusno tle.
Zdanje je sagrađeno između 1717. i 1731... | Foto: Jelena Vučetić
Ipak glavna atrakcija, silazak niz dva stepeništa koja poput DNK spirale obavijaju bunar i vode tridesetak metara niže do nivoa vode, iz bezbednosnih razloga nije moguć.
Dva stepeništa koja poput sprirale DNK obavijaju bunar glavna su atrakcija | Foto: Jelena Vučetić
- Već na petom metru voda kaplje, pa je stepenište klizavo. Na dnu se nalazi ovalni hodnik koji je najčešće potopljen i samo sam jednom uspeo da se spustim jednim stepeništem, a vratim drugim, kako su to zamislili graditelji.
Ideja je bila da se oni koji siđu po vodu, vrate drugim putem, kako ne bi smetali onima koji su tek došli po vodu, jer su stepenice prilično uzane - objašnjava naš sagovornik, dodajući da bunar koji funkcioniše po istom principu postoji i u italijanskom gradu Orvijetu.
Tajanstvenim zdanjem oduševiljen bio i Alfred Hičkok, koji je odavde crpeo inspiraciju
Inspirativan za filmadžije
Posle svega ispričanog ne čudi što je Rimski bunar bio interesantan mnogim umetnicima. Osim Dušana Makavejeva, koji je centralnu radnju filma stavio u ambijent Rimskog bunara, i Miroslav Lekić je svoj film „Lavirint“ iz 2002. snimao na istom mestu. Svoju filmsku ekipu nikada nije doveo čuveni Alfred Hičkok iako je bio toliko oduševljen bunarom i rekao da iz njega crpi ogromnu inspiraciju.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |