- Deda je posle zarobljeništa prvo živeo u gradiću Mon Rana, a nakon razvoda od moje bake preselio se u Horten i tamo je otvorio nekoliko kasapnica. Zvale su se „Stevanove mesare”. U tom braku rođena je moja majka Inger Lise Savić.

Deda je bio uspešan biznismen i posećivao nas je povremeno, ali uopšte nije želeo da priča o Srbiji i svojim korenima. Želim da nađem kuću u kojoj je rođen, ali i familiju - kaže za „Alo!” Jan Tore Savić Knusten, koji je dedino prezime dodao svome jer je i sam vanbračno dete.

Stevan Savić rođen je 2. odnosno 15. februara po starom kalendaru 1925. godine, ali se u krštenici ne navodi ime oca. Kršten je u Staroj crkvi u Kragujevcu. U izvodu iz knjige rođenih i krštenih navodi se da je unuk izvesnog Grujice Savića, bivšeg zidara. Krstila ga je kuma Vidosava Vukašinović. Jan pretpostavlja da se njegova prababa Danica kasnije preudala jer se u nekim dokumentima o podeli imovine pominje i da se prezivala Radovanović, a kasnije i Stamenković.

- To je jedini trag koji imam o svojim korenima. Važno mi je da saznam sve o prošlosti svog dede. Prvi put dolazim u Srbiju da bih istražio svoje poreklo. Imam troje dece od pet, devet i 12 godina. Obećao sam im da ću ih sledeći put dovesti u Srbiju u kuću iz koje je sve krenulo - kaže Jan.

Njegov deda Stevan Savić umro je 1986. godine u Norveškoj. Tamo je i sahranjen, a koliko Jan zna, samo jednom je 1977. godine dolazio u Srbiju, a o povodu posete nikog nije obaveštavao. Iz nekoliko brakova zvanično ima troje dece. Jan, međutim, sumnja da je deda imao ukupno petoro dece. I to je, kaže Jan, misterija kojim će se pozabaviti kada pronađe kuću svog dede.