alo.rs Reportaža/Srbija
DOKLE SMO STIGLI!
Novosadski beskućnici - oficir, medicinska sestra, poslovođa...
Ko se sve krije iza vrata Prihvatilišta za stara i odrasla lica u Futogu.
Beskućnik - ilustracija | Foto: foter.com
Prihvatilište za stara i odrasla lica u Futogu jedini je dom za 34 Novosađana, koje su različiti poroci smestili u ovu ustanovu.
Socijalni radnici Prihvatilišta za stara i odrasla lica, kako je zvaničan naziv ove jedinice u sklopu Gerontološkog centra godinama brinu o pretežno starijim osobama, koje su tokom života bile uspešne, imale srećne porodice i dobro zdravlje.
Međutim, alkohol, droga, kockanje, pohota, ali i različiti mentalni problemi spustili su ove ljude na samo dno, a povratak u normalan život je izuzetno težak - praktično nemoguć.
Jedan od beskućnika priča za 021.rs da je celog života bio visoki činovnik u Vojsci Srbije, vojni oficir koji je, sticajem nesrećnih okolnosti, završio u domu za beskućnike. Kako kaže, u jednom trenutku izgubio je sve, a sada je nesposoban da sam brine o sebi.
"Žena mi je umrla veoma mlada, a dece nismo imali. Dok sam radio u Vojsci Srbije, bio sam ugledan građanin i činovnik, uključen u brojne važne odluke u državnom vrhu. Od početka sam bio svestan svih malverzacija koje se događaju u službi, zloupotrebe položaja i krađe i nisam bio 'pogodan' da dalje radim u Vojsci. Proteran sam i završio kod privatnika na građevini, a vojni staž mi nikada nije bio priznat, pa tako ni penzija", priča ovaj bivši oficir svoju priču.
Dalje navodi da je rad na građevini bio težak i opasan, što je rezultiralo i ozbiljnom povredom na radu. Za tu povredu kriv je gazda koji nije obezbedio radno mesto.
"Doživeo sam tešku povredu i ostao nepokretan neko vreme. Nisam znao kako ću preživeti jer nisam mogao da brinem o sebi. Imao sam i mentalne smetnje, bio sam u teškom stanju i završio sam kao beskućnik. Izgubio sam sve u trenutku", priča on i priznaje da je sada kasno za povratak.
Međutim, ova ustanova i drugi korisnici spasili su ga od daljeg propadanja i ponudili mu drugačiji pogled na svet.
"Da nije bilo njih, ne znam gde bih danas bio. Verovatno me ne bi ni bilo", priznaje ovaj beskućnik.
Za drugu korisnicu, veoma živahnu ženu veselog pogleda mnogi ne bi rekli da je beskućnica. Ona je nekadašnja medicinska sestra koja je prošle godine došla u ovu ustanovu sa teškom depresijom i vaškama.
Priča za 021 da joj je život uništio najbolji drug, koji joj je u najtežem životnom momentu, kada joj je bio najviše potreban, uzeo sve.
"Ja sam lečena alkoholičarka i medicinska sestra po struci. Rano sam izgubila majku i sina, nisam imala više porodicu i skliznula sam u porok. Alkohol mi je bio sve, nisam mogla da živim bez njega, a to je dovelo do toga da sam dotakla samo dno života. Nisam imala ni dinara i pomoć sam tražila od svog najboljeg druga, kojeg poznajem 41 godinu. Verovala sam mu u potpunosti i prepustila mu da upravlja mojom imovinom. On mi je uzeo sve što sam imala i izdao me je", priča ona, dok se na njoj ne primećuje da je nekada bila zavisnik od alkohola.
Sada je vesela žena koja rado pomaže drugima, a ostali korisnici dodaju da to čini čak i previše.
"Ja sam ovde došla na Badnje veče prošle godine, u odvratnom stanju. Bila sam nepodnošljiva, imala sam vaške. Nisam mogla da vodim računa o sebi, dok nisam počela da upoznajem ljude koji su ovde duže od mene i doživeli su nekakvu promenu, poboljšanje. Znala sam da, uz njihovu pomoć, to mogu i sama. Tako sam počela da radim na sebi i pomažem drugima i uspela sam", priča ova beskućnica, miljenica svih korisnika i radnika. Najviše je opušta slikanje na staklu, za koje kaže da joj je "kao bensedin".
Mnogi korisnici u ovoj ustanovi pronašli su zamenu za svoje poroke, razloge zbog kojih su i završili kao beskućnici. Jedan bivši preduzetnik, uspešan poslovođa imao je sve, osim porodice. Kako kaže, slobodno vreme provodio je u kazinu i trošio ogromne sume na kockanje. Kako je dublje tonuo u zavisnost od kockanja, doživljavao je veći stres koji je uzrokovao dijabetes.
"Propao sam zbog kocke, i to čak ne ekonomski, već mentalno.Nikad mi nije bilo stalo do novca, iako sam ga u potpunosti izgubio. Bilo mi je bitno da dobijam. Desi ti se tragedija u glavi, a da ni ne osetiš. Kada shvatiš da si zašao duboko, već je kasno, već si u kriminalu", kaže ovaj korisnik, kojem su kockarnice bile sve.
Kada je, kao čovek na rubu egzistencije, došao u prihvatilište, pronašao je mir u drugim stvarima. Priznaje da bi voleo da se vrati normalnom životu i van ove ustanove, ali je to jako teško. "Pre svega, to sada ne mogu zbog siromaštva u društvu. Ovo jeste ustanova otvorenog tipa, što znači da svako može da dođe i ode kada god želi. Ali problem je u tome što nemamo gde da odemo", kaže za 021 ovaj beskućnik.
Postoje korisnici koji u prihvatilištu nisu po prvi put. Jedan od njih je zbog nemogućnosti da se izbori sa alkoholizmom prvobitno izbačen, pa ponovo vraćen u ustanovu. Vodio je, kako kaže, lep život, bavio se nekretninama i posao je išao lepo. Sve je počelo da se raspada nakon bombardovanja, kada ga je žena ostavila i sa decom otišla u inostranstvo. Odao se alkoholu i vodio nesavestan život, a uz sve to, jednog dana ga je udario automobil i ostavio nepokretnim i nesposobnim za rad.
"Tada sam počeo žešće da pijem. Živeo sam na ulici, ležao na podu, ukrali su mi štake, nisam znao šta ću. Tada je došao jedan mladić i pozvao Hitnu pomoć, koja me je uputila ovde", kaže ovaj korisnik koji je, između ostalog, bio muzičar i čak napisao "Himnu Novom Sadu". Trebalo je, kako kaže, da ozvaniči ovu himnu, ali se to nikada nije desilo.
U prihvatilištu se bavi rezbarijama koje su ga, kako ocenjuje, spasile. "Da nema ovih radionica kojima se predajem, danas ne bih bio živ", priznaje on.
edan od tehničara je ujedno i najmlađi član ekipe socijalnih radnika. Zove se Jovan i ima 21 godinu. Kaže za 021 da je navikao da radi sa korisnicima, koje je vremenom i zavoleo.
edan od tehničara je ujedno i najmlađi član ekipe socijalnih radnika. Zove se Jovan i ima 21 godinu. Kaže za 021 da je navikao da radi sa korisnicima, koje je vremenom i zavoleo.
"Dolaze nam ovde svakakvi ljudi i ponekad zbog stvari koje vidim, ne mogu noćima da spavam. Ali sve nekako dođe na svoje i ljudi se rehabilituju, postanu zajednica. Navikao sam na rad sa njima, a trenutno mi je najveći problem plata. Skinuli su nam tri hiljade", kaže Jovan, koji sa pažnjom i posvećenošću brine o korisnicima, kao i ostali radnici.
Načelnica prihvatilišta za stara i odrasla lica Anđelka Barać napominje za 021 da je kapacitet prihvatilišta isti od osnivanja 1990. godine, a to je 34 mesta. U prihvalitištu su smešteni i nepokretni, za koje ima najmanje ležajeva - svega osam. Poslednjih godina je dosta urađeno na poboljšanju usluge, kada se uzme u obzir koliko grad i država pomažu rad Gerontološkog centra.
"Poznato je da smo u poslednjih pet godina uveli novine u radu: radno-okupaciona terapija, koja se pokazala kao učinkovita, radimo grupni rad sa korisnicima i u tom delu je rad unapređen. Zadovoljni smo jer smo uspeli da skrenemo pažnju ljudima da beskućnici nisu onakvi ljudi kakvim ih mnogi zamišljaju. Naši korisnici nisu ljudi koji su isključivo alkoholičari i skitnice, već postoji mnogo različitih razloga zbog kojih ljudi dolaze u prihvatilište", kaže Baraćeva i dodaje da je najmlađi član došao pre nekoliko dana, mladić od 26 godina koji ima mentalne smetnje.
Ona za 021 objašnjava da u ustanovi boravi gomila ljudi srednje dobi, koji su jednostavno ostali bez posla, koji su imali porodicu ili uopšte nisu ulazili u brak. Tu su i podstanari koji su ostali bez radnog mesta i nisu mogli da se snađu, pa su sticajem nesretnih okolnosti završili na ulici.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP
ALO! © 2013. Sva prava zadržana
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |
ALO! © 2024. Sva prava zadržana