POSLE REPORTAŽE U ALO!
Odmah sam znala da mora biti moja!
Milica je teško bolesna. Ima 18 godina i ne hoda. Da nije uzela Kebu, osećala bi se, kako kaže, kao da ju je izdala. Tako je počela priča o Milici i Kebi, labradorki čija je sudbina bila neizvesna u godinama kada više nije bila potrebna Vojsci.
Kebu smo prvi put sreli pre sedam dana. Bila je vojni pas, predivna labradorka u četi za obuku vodiča pasa, uzgoj i dresuru pasa u kasarni „Knjaz Mihailo“ u Nišu. Keba se sada zove Lejdi, a od prošlog ponedeljka je postala mezimica osamnaestogodišnje Milice Mijajlović iz sela Grabovac kod Trstenika. Nije Lejdi dobila samo Miličinu ljubav, nego i sjajnu porodicu, kao i drugara za igru - četvorogodišnjeg labradora Badija.
Samo nekoliko dana posle prvog susreta sa Kebom, opet se srećemo, ovog puta u njenom novom domu. Nije više u boksu. Srećno mase repom, već se malo ugojila. Predivna dlaka boje meda sada joj je još lepša i presijava se na oktobarskom suncu.
- Gde si ti, Kebo? - pitamo je dok je milujemo. Milica nas kao iz topa ispravlja: „Nije ona Keba, sada se zove Lejdi.“
- Kad sam pročitala vašu priču i videla Lejdi na fotografiji, znala sam da mora da bude moja. Te predivne crne oči su me začarale. Odmah sam tog dana, iako je bila nedelja, počela sa vrtim telefone. Zvala sam čak i komandu u Nišu. Znala sam da će u ponedeljak da bude kasno. Stric mi je pomogao jer je slučajno išao u školu sa kapetanom Dubičaninom. Pošto sam bila uporna i nestrpljiva, odmah je te večeri našao njegov broj telefona i već u nedelju uveče je rezervisao Lejdi - uzbuđeno nam priča Milica.
- Zaljubila sam se u nju već na slici. Osećala sam da bih je izdala da je nisam uzela. Morala je da bude moja - prepričava Milica.
Stric dodaje da su bili iznenađeni kad su otišli da plate psa, kad im je žena koja tamo radi rekla da je taj labrador prodat.
Vojna labradorka je brzo prihvatila svoju vlasnicu i njenu porodicu. Ni sa Badijem nije bilo nikakvih problema. Već su super drugari, a uskoro možda i ponosni roditelji malih labradora.
- Malo sam strepela da Badi ne bude ljubomoran. Međutim, on se odmah sprijateljio sa Lejdi. Igraju se. Badi je čak vodi na povocu. Još se plašimo da je skroz pustimo. Dok se ne navikne. Odmah sam joj kupila vitamine, posudu za hranu... Mama je stalno hrani. Kaže da mora da je ugoji jer je mnogo mršava u odnosu na Badija - kroz smeh priča Milica dok miluje Lejdi.
Kaže da Lejdi od dolaska u njenu porodicu spava u njenoj sobi i da je izuzetno kulturna.
- Ma neće da dođe na krevet. Ja sam navikla da se guram sa Badijem. I ne hrče kao Badi. Super je. Odmah mi je olizala umotanu povređenu ruku. Oseća ona da sam povređena - ponosna je Milica na svoju ljubimicu.
Milica je veliki ljubitelj životinja. Sada je učenica trećeg razreda Ekonomske škole u Trsteniku. Da može, studirala bi veterinu.
- Uvek sam imala pse, mačke, zeca... Kad bih imala pare, otvorila bih azil za životinje. Pre Badija sam imala mešanca Lesija, ali je otišao. Badi je dresiran da mi dodaje stvari. Kad mi nešto padne, pa to ne mogu da dohvatim, Badi je tu. Nadam se da će i Lejdi to da nauči. Mada i ne mora - kaže Milica.
U našu priču se uključuje mama.
- Nikada nisam bila za to da pas bude u kući. Ali uz Badija, koji je dresiran, mogu da ostavim Milicu samu. Znam da će joj se naći. Inače, kad su sami, Badi ne dozvoljava nikome da uđe u kuću. Uz Badija je sigurna. Jednom se desilo da sam morala duže da se zadržim. Milica je bila sama. Uporno sam pokušavala da je pozovem telefonom. Nije se javljala. Pomislila sam da joj se nešto desilo. Moj otac je kao bez duše doleteo iz Trstenika. Milica je bila dobro, samo joj je pao telefon. Tada nije imala Badija, da joj ga dohvati - priča Miličina majka.
Lejdi je zaista imala mnogo sreće. Nije dobila samo finu porodicu, nego je u domu dobrih i srećnih ljudi. I Miličin brat Marko, snaja i osmomesečna bratanica Nina obožavaju pse. Njima nije ništa neobično da beba Nina u dupku miluje velike pse.
Napuštamo ovu divnu porodicu. Uvereni da je vojni pas dobio najbolji dom na svetu. Pomalo smo ponosni što smo pomogli da se Milica i labradorka sretnu.
Keba je pevač, ona je dama
- Morala sam da joj promenim ime. Nazvali su je ko da je onaj pevač. Tata i stric su me zezali: „Čekaj, sad će da zapeva.“ Dala sam joj ime Lejdi jer zaslužuje da živi kao prava dama. I živeće tako. Bila je to sudbina. Da ne položi test za tragače. Morala je da dođe kod mene - ponosno kaže Milica.
Starija devojka
- Moja Lejdi je više od godinu dana starija od Badija. Na svet je došla 27. maja 2009, a Badi 27. oktobra naredne godine. Ali dobro, sad je moderno da devojka bude starija - kroz smeh priča Milica.
- Želim da Lejdi bude mama, ali tek kad potpuno ojača. Neću da prodajem štence, poklanjaću ih. Naravno, najlepšeg psića će dobiti moja voljena bratanica Nina - priča ona.
Ne bi ih dala ni za šta na svetu!
- Ne bih dala Badija, a sad već i Lejdi ni da mi neko kaže da ću prohodati ako ih dam. Nema te stvari na svetu koja bi mogla da ih zameni - priča Milica.
Tagovi:
-
Mina Vreme: 13.10.2014 02:00h
Divna si osoba Milice! Drago mi je i zbog tebe i zbog Lejdi sto ste zajedno i zelim vam da tako bude dugi niz godina!
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |