Ovako izgleda početak svake vatrogasne intervencije na koju stižu za manje od osam minuta. Dnevno vatrogasci saniraju više desetina požara, a godišnje i do pet hiljada.

Još se nije desilo da dan prođe bez ijedne intervencije, a rekord im je čak 125, zabeležen pre šest godina. Pod krilaticom: „Oni idu odakle drugi beže“, osim što se hvataju u koštac sa vatrom, vatrogasci priskaču u pomoć i kad na drugim poljima zagusti. Tu su kad su poplave, zemljotresi, saobraćajke, incidenti sa opasnim materijama, ali i kada se ljudi zaglave u liftu, vatrogasci su ti koje najčešće zovu.

- Nema lakih i bezazlenih intervencija, svakoj prilazimo oprezno i sa određenom dozom straha koji je u ovom našem poslu svakako pozitivan. Jer najgore je biti ludo hrabar - objašnjava nam šef smene Ljubiša Stevanović (47), koji ima 25-godišnje iskustvo u ovom poslu.

- Kada od malena slušate priče o velikim podvizima, spasenim životima, to vam uđe u krv i već znate šta ćete biti kad porastete - kaže Vladimir Novaković (35), koji se ovim poslom bavi 13 godina. O bezbednosti građana u svakom trenutku brine 40 vatrogasaca u jednoj smeni, svakog dana stavljajući svoju glavu u torbu. U celom Beogradu ima 750 operativaca, iako bi trebalo da ih bude tri puta više, jer je standard u svetu jedan vatrogasac na hiljadu stanovnika. Među njima su i 33 koleginice koje su pošteđene odlaska u vatru, ali ne i obuke i napornih treninga za slučaj da je i njihova asistencija neophodna. Jedna od njih je Sanja Trebaljevac (34), koja radi u Komandno-operativnom centru. Iako ne ide na teren, jer pored velikog broja kolega za tim nema potrebe, Sanja kaže da bi u slučaju da zatreba, žene mogle barabar sa muškarcima u vatru. To potvđuju i kolege.

- Žene prolaze potpuno isti vatrogasno-spasilački kurs i za njih ne važe posebni uslovi. One ne gase požare iz čisto kolegijalnih razloga. Zar da dopustimo da one pored svih nas ulaze u vatru. Ali tvrdim da bi devojke mogle da rade egal sa nama - priča Ljubiša. Do tada, one održavaju radio vezu sa ekipom na terenu i drugim jedinicama, kako bi se intervencija uspešno okončala. Svaka intervencija je, kako kažu, priča za sebe i ostaje u sećanju vatrogasaca.

- Najteže je kada su teške saobraćajke u pitanju ili kada vatra za nekoliko minuta uništi sve što je neko celog života mukotrpno sticao. Poplave u Obrenovcu su na mene lično ostavile najjači utisak, ali i ispunilo kao čoveka, jer sam u tim trenucima davao maksimum od sebe da pomognem tim ljudima. Često nam je posle svega što vidimo teško i to je pored opasnosti koje ovaj posao donosi možda najteži deo profesije, ali je sa druge strane svaki spasen život najveća nagrada i neizmerno zadovoljstvo - priča Ljubiša.

Ljudi to ne zaboravljaju, pa je jedna porodica iz Obrenovca prijavila vatrogasce za nagradnu igru „Najspasilac u Obrenovcu“ kada su dobili desktop računar. Prijavljivali su ih i za emisiju „Sve za ljubav“. Posle spasavanja sedmogodišnje devojčice iz zapaljenog podruma jedan čovek im se javio da im ponudi besplatno letovanje.

Iako su u svom poslu ozbiljni i odgovorni, ovi ljudi oni retke trenutke bez intervencija koriste za šalu, smeh i dobro druženje. Kako drugačije preživeti stres kojim su svakodnevno izloženi. Iz tih druženja su nastala brojna kumstva i brakovi. S obzirom na to da rade 12 sati zajedno u smeni, 365 dana, u šali kažu da je ovde nemoguće da ti kolega nije kum.