Svih 80 naslova i hiljade epizoda crtanih filmova koji su emitovani od 1982. do 1993. godine na kanalima nacionalne televizije, sa čuvenim sinhronizacijama, sakupio je Beograđani Vlada Marković.

Ova jedinstvena zbirka zauzela je virtuelni prosto na njegovom računaru, a da bi se čitava pregledala potrebne su godine.

Osim crtaća, Vlada je snimio, prvo na VHS kasete, a zatim prebacivao na hard disk svog računara, dečije emisije i serije mitovane u vreme Školeskog progama i nedeljom.

-Znalo se kada idu crtaći - ujutru u sedam i pet pre škole i uveče u 19.1, pre spavanja. A nedelju smo čekali kao ozebao sunce, da vidimo, na primer novu epizodu "Hi mena" - kaže Vlada.

-Današnji klinci lišeni su tog uzbuđenja, je imaju kanale koji 24 časa emituju crtane filmove. I najveći problem je - kakve. A kvalitet određuje sinhronizacija. Da nas je ona sramna i baš zbog tih loših, neprilagođenih prevoda deci, čak i opasnih, rešio sam da svojim klincima priuštim pravu stvar. Crtaće na kojima sam odrastao, ja i mnoge generacije koje su stasavale u normalna vremena. Danas je sve izgubilo na vrednosti, pa i crtaći.

Vlada čuva i svoju prvu kasetu, na kojoj je te 1987. godine, na rekorderu koji sada sakuplja prašinu u podrumu, snimio "Evokse". A onda nije propuštao nijedan koji se emitovao na TV Beograd, Zagreb, Sarajevo ili Novi Sad. Nizali su se "Štrumfovi", "Bombončići", " Snorkijevci". "Atomski mrav"... Naravno, nezaobilazni Duško Dugouško, Patak Dača, Lale gator, kuče Dragoljupce, Popaj, Tarzan...

- Imao sam već ozbiljnu kolekciju, ali sam u temeljnu potragu za svakim crtanim filmom na internetu i u klubovima počeo kada sam dobio svoje klince. Imam Mariju od 13 i Marka od 10 godina - priča ovaj ljubitelj aimiranog filma.

- Volim ponešto i od novijihi crtaća, ali Đuzu Stojiljkovića, Nikolu Simića, Miću Tatića, Tamaru Pavlović, Nadu Blam, Ljubišu Bačića... niko do danas nije prevazišao u sinhronizacijama. I ne verujem a će. Niko nije bio bolja Štrumfeta od tamare, ili gargamel od Miće Tatića.

Već od 1980. godine najpoznatiji Duško postaje Nikola Simić. U intervjuima je i sam često govorio da nema dobre sinhronizacije bez karaktera.

- A tadašnji likovi su bili maestralni, baš jer se nisu pevodili slepo i doslovno - kaže Vlada. - To je bio temeljan posao, a improvizacije obavezna. I današnjoj deci je smešno kada čuju Duška kako je greškom skrenuo kod Lajkovca. Iskreno, ja sam uvek najviše voleo "Štrumfove". Sećam se tog predivnog osećaja kada čujem špicu i radost u iščekivanju nove epizode. Sada imam svih 80 epizoda i moji klinci najradije biraju ovaj crtani.

Možda su mnogi zaboravili na sport Bilija i njegovu magičnu torbu, u koju može da stane toliko toga, ili čudesnog dečaka Erika iz ulice Akacija, koji kada pojede bananu postaje Bananamen. U Vladinoj arhivi su i bisei emisija za decu "Slovo na slovo", "Neven", "Poletarac", "Metla bez drške", čak i "Opstanak". Dovoljno je ušetati u Vladin stan, ukčljučiti TV i prisetitit se hiljade uspomena. Gotovo do sete.

- Ctaći su mi hobi, ali i terapija - kaže Vlada. - Kada se vratim umoran sa posla, a sviram klavijature uglavnom na slavljima, dovoljno mi je samo da pustim neki od omiljenih crtaća. I sve prođe.