Poštovani, trenutno čitate vesti iz arhive.
Alo! ima novi sajt! Kliknite ovde i pogledajte najnovije vesti!
alo.rs Reportaža/Srbija

ČUVA VEŠTINE PREDAKA

Perica Trailović: Poslednji ispirač zlata na Peku! (FOTO)

Autor: Jelena Jokanović | 03.11.2013 - 19:56:00h | Komentara: 1

Iako je odrastao na obalama zlatonosnog Peka, sudbina je htela da Nebojša Trailović (58), poznatiji kao Perica, veštinu svojih predaka stekne u dalekoj Australiji. Potom se vratio u rodni kraj i danas je jedan od poslednjih ispirača zlata u okolini Majdanpeka!

Najveći grumen  zlata koji je pronašao  težio je oko pola grama

Najveći grumen zlata koji je pronašao težio je oko pola grama

 Reka Pek pominje se u hronikama i putopisima, dobro je poznata naučnoj javnosti, ali i zaljubljenicima u prirodu. Ovakvo interesovanje je i opravdano, jer u sebi skriva nešto neobično - sitne čestice zlata! Zbog toga su je od davnina pohodili ispirači i na jednom takvom pohodu zatekli smo Pericu. Pomoću nekoliko ispitaka, plastičnih ili drvenih posuda za ispiranje zlata ovalnog oblika, u gumenim čizmama, pažljivo je ispirao rečni aluvijum, prebirajući po njemu sićušna zrnca čistog zlata.

- Sama tehnika ispiranja zlata je prilično jednostavna i svako bi mogao u nekoliko sati da je savlada. Međutim, problem je kako naći zlato, gde ga najviše ima i to je tajna koju svaki ispirač zlata drži za sebe. Potrebno je iskopati što dublje da bismo stigli do samog dna reke, do kamena ili do gline, zatim potopimo ispitak u vodu i onda laganim pokretima kružimo levo-desno, napred-nazad, zapravo pokušavajući da oponašamo reku - demonstrira Perica i navodi da je najveći grumen zlata koji je uspeo da pronađe težio oko pola grama, što vredi nekih desetak evra.

Preko ispitka dnevno  ispere i do 50 kilograma rečnog mulja

Preko ispitka dnevno ispere i do 50 kilograma rečnog mulja

 Kada se zlato nađe, nije kraj, jer ga onda treba izdvojiti, takođe kružnim pokretima ili uz pomoć žive.

- Prvo koristim magnet kako bih pokupio gvožđe, zatim ih stavljam u azotnu kiselinu da bi se eliminisali svi metali koji prate zlato - mesing, bakar, cink. Nakon toga se spušta u “carsku vodu”, a zadnja operacija u procesu je topljenje - objašnjava naš sagovornik i dodaje da se za zlato pouzdano zna da ga ima, a koliko će neko pronaći, zavisi od upornosti i strpljenja. Za nas je to bio pravi doživljaj, ali Perica tvrdi da nije nimalo lako, jer preko ispitka dnevno prođe i do 50 kilograma rečnog nanosa.

Reporterka „Alo!“  u potrazi za zlatom

Reporterka „Alo!“ u potrazi za zlatom

 Iako se rodio i odrastao uz Pek, sudbina je htela da veštinu ispiranja zlata savlada u dalekoj Australiji, i to sasvim slučajno.

- Imao sam prijatelja koji je imao problem sa drogom i, da bih njemu pomogao, rešio sam da odemo daleko od grada. Kupili smo konzerve, pušku pumparicu, kera, seli u auto i pošli glavom bez obzira. Cilj je bio samo otići što dalje od civilizacije. Onda smo tako lutajući naišli na ispirače na reci Palma Riva - priča Perica i otkriva da je tamo dnevno nalazio i po deset grama zlata.

Glavna turistička atrakcija

Posle 11 godina provedenih u Australiji, Trailović se vratio u selo. Kazna zbog bežanja iz vojske je u međuvremenu istekla i danas on radi kao animator ispiranja zlata u Turističkoj organizaciji Majdanpek, što je glavna turistička atrakcija za putnike namernike u ovim krajevima. Ali i mimo svog posla, Perica gotovo svaki dan provodi na reci. Svoje umeće preneo je i deci u nadi da će ga oni jednog dana nastaviti.

Zemljom kengura lutao 11 godina

Trailović je u Australiju, gde je naučio zanat ispiranja zlata, otišao zbog devojke koju je mnogo voleo.
- Ona je dobila iseljeničku vizu sa porodicom i ja nisam mogao da dozvolim da se razdvojimo. U međuvremenu sam osuđen na 18 meseci zatvora zbog bežanja iz vojske, a bežao sam pokušavajući da je nagovorim da ostane. Tako je, sve u svemu, bežanje preko granice bilo rešenje za sve - priča Perica, koji je, apsurdno, na kraju ostao bez devojke zbog koje je sve to i uradio. A do Australije je stigao spletom neverovatnih okolnosti.
- Krenuo sam da kupim jugoslovenski pasoš, koji je tada bio najskuplji na tržištu. Vredeo je oko milion dinara. A onda sam u vozu do Sežane pronašao baš australijski pasoš na ime Rida Stjuarta, samo par godina starijeg od mene. Zamenio sam fotografije, napravio žigove i posle silnih peripetija stigao do Australije. Jedanaest godina sam živeo ilegalno, bez imena i prezimena. Zvao sam se kako sam stigao, prema dokumentima do kojih sam uspevao da dođem - priseća se Perica. 
Poslednji komentari
  • nedjo Vreme: 04.11.2013 05:35h

    opasan deda

Pogledajte sve komentare

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP