LJUBAVNE PRIČE IZ PERA ČITALACA
Pismo ženi
Ne tragaj za imenom i nikad ne poželi da upoznaš ovog ko ti piše ovo pismo. U trenutku kad to učiniš, izgubiće svaku smisao reči koje su ti upućene, jer neće više biti samo tvoje.
Ljubav | Foto: Shutterstock
Kako noćas žalim što sam te slučajno sreo negde kraj fontane, dok je umorna jesen nosila pokislo lišće uličnog drvoreda, a krupne kapi kiše slivale se sa tvog crvenog kišobrana na nebranjena ramena i krajeve crnog mantila. Za trenutak ugledah lice koje će me od tada, pa svih ovih dana pratiti kao teška grudobolja. Leže i budi se sa mnom bez reda za buđenje. Zove me usred noći i primiče prozoru. Gledam ga u vodi, u krošnjama lipa ispod prozora, prozirnim zavesama svežih pahulja, vidim ga na krovovima kuća i zagledam u oči koje ni pre ni posle tebe nisam sreo. U tvojim očima čitam tvoju sudbinu. Možda je to razlog zašto ih tražim bez straha da u njima pročitam nešto što mi ne bi godilo.
U godinama sam kada strah od svega onoga što me očekuje polako uklanja tragove svega što je možda i bilo lepo. Da li to stiže osveta, sve što sam nerazumno otkidao od života, uvek u žurbi da prigrabim i ono što mi nije bilo namenjeno.
Početak zime i prvi sneg dočekao sam u teget iznošenom kaputu. Često ogrnut njime pratio sam te ulicama kojima si šetala i razgledala izloge. Zastajao sam na korak od tebe i kradom posmatrao tvoje oči i lice koje se ogledalo u izlogu. Na ulici me nikad nisi primećivala. Ne pamtim da si ikada zastala u razgovoru sa nekim od prolaznika. Godilo ti je da budeš sama kao što je meni godilo da te pratim. Nadao sam se da ćeš me u svojim kratkim i strogo planiranim šetnjama jednom primetiti. Ne, nisi me primetila, ili se bar meni tako činilo. Pogled koji bi mi nehotično uputila znao sam da nije meni namenjen. On je uvek prolazio kroz mene i ledio mi krv. Drhtao sam od hladnoće ili od zebnje što ti se nikada neću probližiti i što nemam hrabrosti za odlučujući korak. Na ruci ti nikada nisam ugledao verenički prsten, a znao sam da nisi sama.
Zavideo sam čoveku kome si kuvala prvu jutarnju kafu i ogrnuta kućnom haljinom, uz poljubac pratila na posao. Telo ti se hladilo kraj ograde balkona dok te je zasipao nežnostima, zagledan u tvoje lice i kratko ošišanu kosu. Zavideo sam čoveku sa kojim si izlazila u večernju šetnju dok ti je zakopčavao dugmad na crnom mantilu i privijao se uz tebe, štiteći te od vetra. Nikada nisam čuo razgovor koji ste vodili, ali radost koja vas je ispunjavala u meni je budila mržnju prema tom čoveku. Na korak od vas ja sam umirao od mržnje prema njemu i istom tom mržnjom pucao u njega. Bio sam vaša senka do povratka kući. Posle šetnje ti si postavljala večeru uglavnom uz glasan osmeh, ispijali ste šolju čaja i odlazili u postelju. Ja sam dugo ostajao pored kapije i gledao u tvoje prozore sa željom da upoznam raspored stvari sobe u kojoj si živela. Od svega mogao sam da vidim samo tvoj ogromni portret sa crnom rolkom. Pogašena svetla u vašoj spavaćoj sobi ukazivala su na vreme da pođem kući sa novim bolom i dubljom ranom.
Poslednji dani decembra. U tvojoj ulici samo moje stope u snegu. Stojim ispred kapije zagledan u tvoj portret na zidu. Na sredini ogromnog predsoblja tvoje dve devojčice kite jelku. Takvu toplinu doma nikada ranije nisam osetio. Nikada se ni u roditeljskom domu nisam radovao novogodišnjoj jelci, kao večeras u ovim godinama. Nikada toliko svetlosti i sjaja na jednom mestu kao večeras u tvom domu. Sve je bilo ispunjeno tihom muzikom i mirisom kolača koje si ti spremala. Tvoje dve devojčice, zanesene muzikom i sjajem jelke, nisu primetile moje prisustvo. Ni ti. Znao sam da sam suviše u tom sjaju. Zagledan u novogodišnju jelku, otišao sam neprimećeno. Krenuo sam tvojom ulicom istim stopama kojima sam došao, više te nisam video. Privijao sam uz sebe svoj stari teget kaput željan neke topline koja me nikad nije dotakla. Sa tornja obližnje crkve udarila su noćna zvona rušeći u meni san o sjaju svoga doma i novogodišnje jelke sa čijih grana su zvonili zvončići. Zbogom i ostaj mi daleko, nepoznata moja.
Pišite o ljubavi i osvojite 2.000 dinara!
Ludo ste zaljubljeni ili volite svim srcem i imate neverovatnu ljubavnu priču koja je raznežila sve kojima ste je ispričali? Zašto je ne biste podelili i sa nama i za to još bili nagrađeni? Nije neophodno da ste talentovani za pisanje, dovoljno je da je vaša ljubavna priča autentična. Sve objavljene priče biće nagrađene sa po 2.000 dinara. Ukoliko želite da svoje emocije podelite sa nama, prijave možete slati imejlom, na adresu „ljubavnaprica@alo.rs“, poštom, adresa je „Alo!“ redakcija, Žorža Klemansoa 19, 11000 Beograd, sa naznakom „Najlepša ljubavna priča“, ili je možete doneti lično na istu adresu. Da bismo mogli da objavimo vašu ljubavnu priču i da vas nagradimo, uz ljubavnu priču nam obavezno dostavite i sledeće podatke: ime i prezime, matični broj (JMBG), adresu iz lične karte, broj telefona, ime banke i broj računa u banci. Nekompletne prijave neće se uzimati u obzir.
Tagovi:
-
Đorđe Vreme: 28.09.2014 16:10h
Do sada ovo mi je najbolja priča! Bravo za autora, odlično, mogao bi još neku... :)
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |