Poštovani, trenutno čitate vesti iz arhive.
Alo! ima novi sajt! Kliknite ovde i pogledajte najnovije vesti!
alo.rs Reportaža/Srbija

POTRESNE ISPOVESTI MAJKI PREVREMENO ROĐENIH BEBA

Pište mašine, a male žabice se bore za život!

Autor: Ivana Nikolić | 29.03.2015 - 21:41:00h | Komentara: 2

U Srbiji se u proseku godišnje prevremeno rodi više od 4.000 beba. Mališani koji su prerano stigli na ovaj svet svakog minuta se bore da pobede smrt. Svaki njihov uzdah je dragocen, a svaki gram koji dobiju je blagoslov, kažu nam roditelji, koji su zajedno sa svojim bebama vodili bitku za život.

Marijana: Plakala sam, besna što ga bodu. Samo sam htela da  odvedem svog sina kući

Marijana: Plakala sam, besna što ga bodu. Samo sam htela da odvedem svog sina kući

Marijani je u 26. nedelji trudnoće najveća preokupacija bila kako će se beba zvati. Kobnog novembra 2011. ni slutila nije da sudbina može surovo da se poigra i da će zbog jakih bolova završiti u bolnici.

- Odmah su me smestili u salu za porođaj. Ne mogu da vam opišem tu paniku. Do tog trenutka je sve bilo u redu, a onda se sve preokrenulo. Samo sam želela da beba bude dobro - počinje svoju potresnu ispovest za „Alo!“ mama Marijana, koja se porodila 14 nedelja pre termina.

Beba, nažalost, nije bila dobro. Dečak je rođen sa 1.070 grama i hitno je sanitetom prebačen u Institut za neonatologiju. Marijani lekari nisu dali ni da vidi svog sina, samo su ga odneli sa rečenicom: „Živ je“.

Marijana je morala da ostane u porodilištu. Babice su donosile zdrave bebe majkama na podoj, a njena beba se na drugom kraju grada borila za život. Prvi odlazak u Institut, kaže, nikada neće zaboraviti.

- Suprug i ja smo ušli u zamračenu prostoriju, gde su svetleli samo inkubatori. Pište mašine, svuda su cevčice, igle i bebe, male kao žabice koje se bore za život - opisuje Marijana.

Tada je prvi put ugledala svog sina. Za tri dana izgubio je skoro 300 grama i bio je vrlo loše. Umesto njega, disali su aparati. Sav modar od iglica kroz koje su mu davali lekove, sklopljenih očica, dugačak jedva 30 centimetara, mali heroj se borio da preživi.

- Mislila sam da ću se srušiti. Bio je toliko mali i bespomoćan. Plakala sam, besna što ga bodu, što je na aparatima. Doktori su objašnjavali da su mu nerazvijena pluća, da je stanje kritično... Htela sam da dreknem da umuknu, da otvorim onaj inkubator i odvedem svog sina kući - objašnjava naša sagovornica.

Preživeli strašnu bitku: Viktor sa roditeljima

Preživeli strašnu bitku: Viktor sa roditeljima

 
Srećom, razum je prevladao. Beba je dobila ime Viktor. Usledili su meseci borbe. Energiju koja im je bila potrebna da izdrže sve što im je život nametnuo ona i suprug prikupljali su i od drugih roditelja.

- Upoznali smo roditelje malog Stefana, koji je stigao na institut nedugo nakon Viktora. Imao je 1.400 grama i u odnosu na Vikija delovao je veliki, ali je bio isto tako bespomoćan - kaže Marijana.

Nije prošao dan da dve majke jedna drugu nisu hrabrile i brisale suze.
- Nemaš kud, možeš samo da se nadaš najboljem. Moliš se za svoje dete, ali i za sve bebe koje su tu. Bilo je beba koje su bile mnogo gore i od Stefana i od Viktora, pa su se brzo oporavljale i odlazile kući, a nas dve smo čekale čudo - kaže nam Stefanova mama Marija.

Čuda su se, kažu naše sagovornice, događala svakodnevno. Svaki gram koje su Stefan i Viktor „nagurali“ su slavili. Najmanja naznaka oporavka donosila je beskrajnu radost, a svaka kriza novu traumu. Prelazak na poluintenzivnu negu nakon četiri duga meseca za obe je bio praznik. Tada su svoje bebe mogle da drže u rukama, da ih poljube, nahrane i pomaze. Viktor je nedugo potom otpušten na kućno lečenje, dok je Stefan nastavio da se bori sa brojnim komplikacijama zbog prevremenog rođenja.

Bitka je bila surova i naš beban se umorio. Tiho nas je napustio, srce mu je stalo u snu...

Marija: Bitka je bila surova i naš beban se umorio. Tiho nas je napustio, srce mu je stalo u snu...

 
- Viktorov oporavak nam je davao snagu. Mislili smo da je pitanje dana kada će dva drugara iz inkubatora zajedno da se voze u kolicima u parku. Borba je bila neprestana, kao i komplikacije. Nekoliko puta su mi lekari otvoreno rekli da moje dete neće preživeti noć, a onda bi me Stefan ujutru dočekao nasmejan - kaže Marija.

Ipak, život zna da bude surov. Nakon duge borbe od 17 meseci, Stefan je izgubio bitku za život.

Nakon duge borbe od 17 meseci, Stefan je izgubio bitku za život

Nakon duge borbe od 17 meseci, Stefan je izgubio bitku za život

 
- Bitka je bila surova i naš beban se umorio. Tiho nas je napustio, srce mu je stalo u snu... Do poslednjeg trenutka je bio hrabriša i naš ponos. Svaki minut koji je proveo sa nama i svaki osmeh koji nam je podario je blagoslov - navodi porodica malog Stefana, koja će zauvek morati da se bori sa ovim tragičnim gubitkom.

Trogodišnji Viktor ga nije zaboravio. Svaki put kada obiđe Stefanove roditelje, ručicom uperi u fotografiju na zidu i šapne: „Moj drug Stefan“.

Rađaju se bebe od svega 500 grama
Najnezrelija beba koja je došla u Institut za neonatologiju u Beogradu imala je 23 gestacione nedelje.
- Njeno lečenje je bilo veoma izazovno, ali uspešno. To je danas dečak predškolskog uzrasta, koji je u međuvremenu dobio i sestru - rekli su nam u Institutu.
Kažu da nije retkost da prime i bebu tešku svega 500 grama i da je uspešno izleče.
- Sa ponosom možemo da istaknemo da je postignut značajan uspeh u ovom domenu. Preživljavanje beba sa težinom na rođenju ispod 1.000 grama je od 2010. godine do sada poraslo sa 20 odsto na više od 60 odsto - kažu u Institutu.

Roditelji donatori
Najveću radost i satisfakciju zaposleni u Institutu dožive kada ih posete roditelji i mališani koji su tu lečeni.
- To su za nas najlepši trenuci koji potvrđuju vrednost i smisao ove veoma zahtevne profesije. Često nam šalju pisma i slike koje mi čuvamo, a mnoge od njih su istaknute na vidnim mestima u Institutu. Nije retkost da upravo roditelji lečenih beba budu i donatori ili organizatori određenih akcija - rekla nam je dr Katarina Lazić.

Poslednji komentari
  • marija Vreme: 29.03.2015 22:16h

    Potresno. Bila sam sokirana kad sam od neonatologa Tatjane Nikolic cula da to i nisu bebe. Drago mi je da ima ovako humanih i strucnih lekara. Srecno malim bebironima, da ste nam zivi i zdravi.

  • milica Vreme: 30.03.2015 13:22h

    Moj kumic Viktor bio je pravi borac!!! Svaka čast doktorima koji se svom snagom bore za njih!

Pogledajte sve komentare

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
alo.rs VIP