Na aerodromu „Konstantin Veliki“ svetinje je dočekao i preuzeo vladika niški Jovan sa sveštenicima eparhije niške a istim avionom doputovao je i umirovljeni vladika Atanasije Jeftić.

Nakon što su ruku i delić krsta celivali vernici u holu niškog aerodroma, relikvije su uz ogromne mere obezbeđenja prenete u Saborni hram gde je čitan akatist pred više stotina vernika.

Nišlije su se okupile u velikom broju u porti Saborne crkve a unutrašnjost bogomolje bila je prepuna.

Desnoj ruci, kojom je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista, pripisuje se isceliteljska moć.

Ova relikvija je najpre čuvana u Jerusalimu pa vekovima kasnije u Carigradu, da bi na kraju završila na Rodosu gde su je odneli krstaši. Istorija beleži da se ruka nalazila na Malti u 16. veku bila je na Malti, da bi je, posle Napoleonovog osvajanja ovog ostrva, malteški vitezovi 1799. godine predali ruskom caru Pavlu Prvom Romanovu.

Sve do oktobarske revolucije, svetinja se nalazila u Rusiji da bi je nakon toga Marija Fjodorovna, majka Nikolaja drugog Romanova odnela u Kopenhagen, budući da je bila danska princeza.

U Beograd u pred početak Drugog svetskog rata donosi je ruski mitropolit, u znak zahvalnosti za prijem ruskih izbeglica, i poklanja našem kralju Aleksandru prvom Karađorđeviću. Ruka je 1941.godine doneta u Ostrog iz Belog dvora a potom je u prebačena u državni trezor gde je čuvana četiri naredne decenije sve do 1993.godine kada biva preneta na Cetinje I otkrivena vernicima.

Časni krst odnosno krst na kojem je razapet bio Isus, pronašla je Konstantinova majka carica Jelena.