“Građevinara” iskopali su rupu prečnika tri i dubine preko dva metra, koju su posle na brzinu zatrpali. Kišnica, voda od otopljenog snega i para iz oštećene cevi gradskog toplovoda načinile su od nabacane zemlje živo blato, koje umalo nije progutalo nesrećnu ženu!
- Vrištala sam od straha dok sam pokušavala da se iskobeljam, ali sam svakim pokretom sve više upadala u kaljugu - priseća se Sanja trenutka kada je, vraćajući se s posla kući nedovršenom i mračnom ulicom, u jednom trenutku izgubila tlo pod nogama.
Da nije bilo dvojice komšija koji su pomogli Sanji i posle dvadesetak minuta žestoke borbe izvukli je na sigurno, ona bi se najverovatnije udavila, jer je živo blato već počelo lagano da je guta. Sanja je nekoliko godina radila i kao medicinska sestra u Sijera Leoneu pri jednoj humanitarnoj organizaciji, ali kako kaže, ni tamo, gde je većina puteva bez asfalta, nije videla ništa slično.
- Ovo nema ni u Africi. Tamo kiše padaju svakodnevno mesecima, ali su njihovi zemljani putevi tako dobri da na njima nema gotovo nijedne barice - razočarano zaključuje Sanja.

 Za incident u kome njihova komšinica umalo nije izgubila glavu stanari iz Kneza Stanoja optužuju isključivo radnike “Građevinara”. Radoje Đorđević (80), Sanjin prvi komšija, kaže da završetak rekonstrukcije kasni jer na gradilištu vladaju javašluk i nerad.

- Kad stignu na posao, oni počinju sa radom tek posle doručka, oko 10, a odlaze kući posle dva, tri sata. Dok je gradilište obilazio predsednik opštine, oni su radili udarnički, ali su posle toga nastavili po starom. Ulica je neobezbeđena, osvetljenje je slabo, a posle kiše njome je nemoguće proći zbog blata. Da je umesto Sanje u rupu, ne dao bog, upalo neko dete, sigurno bi se udavilo - besan je Radoje, kome su zbog odrona zemlje sada ugroženi temelji porodične kuće.