DREVNA KINESKA VEŠTINA TAI ČI VRLO BRZO OSVOJILA SRBIJU
Pokretima do zdravijeg života!
“Pola sata pre trke ostanem sam u sobi i odradim vežbe. Izbacim sav stres iz sebe i budem totalno smiren. U odnosu na raniji period, znatno sam napredovao na tom mentalnom planu. Što bi se reklo, svakoga dana u svakom pogledu, sve više napredujem“, ovako priča svetski šampion Emir Bekrić o veštini koja u Srbiji postaje sve popularnija, a sa njenim osnovnim principima upoznaju nas instruktori iz Tai či saveza Srbije.
Vežbanje | Foto: M. Mitrović
Nastao u Kini kao veština samoodbrane, tai či čuan ili samo tai či evoluirao je u graciozni oblik vežbi koje se danas više koriste za smanjenje stresa i kao pomoć za različita zdravstvena stanja, zbog čega je zapravo postao popularan.
“Nastao je kao borilačka veština, ali je pride postojao i terapeutski aspekt jer se smatralo da borac nije kompletan ako nije zdrav, a to znači u skladu sa vlastitom energijom unutar tela i energijom oko sebe. Vremenom su ljudi shvatili terapeutski efekat vežbi na zdravlje, zbog čega je tai či dobio na velikoj popularnosti u svetu“, priča instruktor ove veštine Nebojša Božanin.
Vežbanje u društvu ili samostalno, makar 15 minuta | Foto: M. Mitrović
“Kada neko počne da vežba, prvo oseti koliko je nepovezan sa svojim telom i zbog toga tai či ume da bude jako frustrirajući, jer ljudi ne mogu da poveruju koliko su se odvojili od sopstvenog tela. Zatim, kada malo uznapreduju, počinju da primećuju da su opušteniji, popravlja im se raspoloženje, bolje spavaju. Na kraju, kada se opusti napetost koja postoji u telu, energiju koju inače uzaludno trošimo počinjemo da koristimo za prave stvari“, dodaje Božanin.
Relaksacija i za um i za telo | Foto: M. Mitrović
Osnovni princip tai či čuana jeste postići simetriju uma i tela laganim pokretima kojima se stvaraju pulsacije u organizmu i aktivira vitalna životna energija. “Ono što je sadašnji trenutak treba da bude praćeno osećajem tela. Međutim, kod većine ljudi taj osećaj je slab i odatle dolaze zdravstveni i svi drugi problemi, a čovek se sa njima ne može suočiti ukoliko se ne okrene ka sebi i ne sluša svoje telo. Vežbama se prvo postiže fizički balans zglobova i kičmenog stuba, a samim tim se namešta ostala struktura tela. Radimo na tome da budemo svesni svog tela, da osvestimo sve naše pokrete i ostvarimo simetriju uma i tela, a to je mehanizam za očuvanje ljudskog zdravlja“, objašnjava Vladimir Topolšek, inače sin Marija Topolšeka, koji je sedamdesetih godina tai či doneo na Balkan.
Vežbanje | Foto: M. Mitrović
„Učenje počinje osnovnom statičkom pozicijom ‚džan džuang‘ (pozicija drveta). Vežbanje ove pozicije vodi upoznavanju sopstvenog tela, njegovih slabosti i prednosti. Ona dovodi do ujedinjenja pokreta, namere i energije. Forme u tai či čuanu su došle kasnije kao pojednostavljeni način vežbanja. Pokreti su lagani, kontinualni, sa prirodnim disanjem uz dubinsku relaksaciju uma i tela. Pri vežbanju nije potrebna fizička snaga ili brzina, pa je tako ova veština dostupna svima“, priča Hana Poznanović, koja tai či praktikuje više od deset godina.
Ubacivanje novih pokreta traje i dan-danas | Foto: M. Mitrović
“Htela sam da treniram nešto što nije previše fizički zahtevno jer sam imala problem sa skočnim zglobovima i leđima, a nisam ni bila neki aktivni tip. A onda se desilo da sam i ne znajući ojačala. Tai či mi daje snagu a da je istovremeno ne zahteva”.
Tai či čuan se opisuje i kao meditacija u pokretu jer se usredsređujete na nežne pokrete i disanje, što uvodi u stanje opuštenosti i mirnoće. Stres, anksioznost, napetost koji su deo svakodnevice većine ljudi nestaju dok se usredsređujete na sadašnji trenutak.
Pokreti su lagani, kontinuirani, sa prirodnim disanjem uz dubinsku relaksaciju uma i tela | Foto: M. Mitrović
„Vežbe ne leče. Mi u životu ne možemo da izbegnemo različite probleme, ali su vežbe alatka pomoću koje mi te probleme lakše prevazilazimo. Tai či stvara fleksibilnost u nama. Vežbama se postiže fleksibilnost u pokretima, a ona pak utiče na fleksibilnost u psihi i emocijama“, zaključuje Aleksandar Starčević iz Tai či saveza Srbije.
Tai či mu pomogao u osvajanju medalje: Emir Bekrić | Foto: AP
Pravilnikom o alternativnoj medicini Ministarstva zdravlja tai či je u Srbiji priznat kao alternativni metod lečenja 2007. godine. Iz Saveza preporučuju svakodnevno praktikovanje tai čija, barem po 15 minuta, kako bi održali zdravlje i u najvećoj meri umanjili stres i postigli druge zdravstvene koristi.
Vežbe na više lokacija
Kako je tai či pre svega iskustvena veština, iz Saveza vas pozivaju da dođete i probate. Za sve koji žele da saznaju više o tai čiju i uključe se u vežbanje, instruktori Tai či saveza Srbije organizuju vežbe na nekoliko lokacija: u Beogradu u centru grada, na Novom Beogradu, u Zemunu, na Banovom brdu i kod hale „Pionir“, zatim u Pančevu, Kragujevcu, Vršcu, Beloj Crkvi i Valjevu. Za detaljnije informacije posetite sajt Tai či saveza „imaas.rs“ ili njihovu Fejsbuk stranicu „Život je pokret“.
Pozicija drveta
„Džan džuang“ (pozicija drveta) Napravite horizontalni iskorak, a stopala postavite otprilike za širinu vaših ramena. Celo telo ispravite prirodno, opustite se. Zadnjicu blago spustite, zamislite da iza sebe imate visoku stolicu na kojoj sedite. Kolena blago savijte. Ruke lagano podignite tako da ne prelaze visinu tela. Zaokružite ramena lagano prema napred tako da su grudi malo uvučene unutra. To je pozicija puna svesnosti sadašnjeg trenutka, u njoj se odigrava ukorenjivanje uma i tela.
Planina Vudang
Legenda kaže da je tai či nastao negde u davnim vremenima i da dolazi sa planine Vudang. U početku je tai či čuan imao nekoliko jednostavnih pokreta, koji su bili puni esencije i predstavljali srž ove jedinstvene veštine. Tokom vekova nastale su različite škole tai či čuana, što je praćeno ubacivanjem sve više pokreta, a to traje i dan-danas. U modernom dobu, 1928. godine u Šangaju, Vang Šangđai osnovao je veštinu za kultivisanje uma i tela kojoj je dao ime i čuan (namera uma bazirana na umu i mentalnom osećaju, koji su prisutni u svakom pokretu čuan veštine).
Tagovi:
-
arso Vreme: 08.09.2013 09:36h
Interesantno je da neko reklamira Tai Či a na fotografijama uglavnom pozicije iz Ji Čuana... Takođe u jednom trenutku kažu da Tai Či vežbe ne leče, ali eto, "zdravlja tai či je u Srbiji priznat kao alternativni metod lečenja 2007. godine." Ne kao metod lečenja dragi čitaoci već kao metod poboljšanja zdravlja. I na kraju vežbajte tamo gde vam se sviđa i štra vam se sviđa, proverite atmosferu u klubovima i odnos sa instruktorima. Nije zlato sve što sija.
-
andjelka Vreme: 08.09.2013 12:09h
odlicne vezbe nisu agresivne pogodne i za stariju populaciju,odlican tretman instruktora.vezbam i uzivam u sezdesetoj.
-
Sale Vreme: 09.09.2013 10:27h
i ja vezbam vec godinama u ovoj skoli, atmosfera je odlicna a osmesi na licima ovih instruktora govore o njihovom zivotnom stavu... sve pohvale za rad kao i iskren pristup vestini i samo nastavite tako... hvala sto postojite i istrajavate...
-
Majka priroda Vreme: 09.09.2013 18:11h
Ovi instruktori su divni i pozitivni ljudi. Svi znamo da skola Maria Topolseka ima najduzu tradiciju na ovim prostorima i sire, veoma strucne i jako dobro obucene instruktore, koji neprestano prosiruju svoje vidike i testiraju svoje umece, usavrsavajuci se i tragajuci za novim saznanjima. Ako zelite zaista da naucite o vestini, zivotnoj filozofiji i plemenitosti, i povrh svega da se dobro osecate, vezbajte upravo sa ovim ljudima. Imaju sve kvalitete da zadovolje potrebe najrazlicitijih slojeva populacije. Sve pohvale.
-
arso Vreme: 11.09.2013 19:33h
Cim je toliko komentara stalo u odbranu, cini seda nesto ne stima. I Zastava je imala najduzu tradiciju u proizvodnji automobila, ljudi su bili ludi za ficom jer nicega drugog nije bilo... Bogu hvala, situacija je danas takva da ljudi mogu da biraju gde ce... Viva taichi! :)
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |