PRED OČIMA JAVNOSTI PROPADA BROD SA KOJEG JE AUSTROUGARSKA 1914. BOMBARDOVALA BEOGRAD

Preživeli čuvar propalih država trune u plićaku!

Autor: Jelena Jokanović | 14.09.2013 - 07:02:00h | Komentara: 0

Uoči obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, ratni rečni brod, monitor „Bodrog“, sa kojeg su ispaljeni prvi topovski hici na Beograd, čime je započet rat, danas propada i služi kao plovni pristan!

Kada je dopao u naše ruke, monitoru „Bodrog“ ime je promenjeno u „Sava“

Kada je dopao u naše ruke, monitoru „Bodrog“ ime je promenjeno u „Sava“ | Foto: Emil Čonkić

Nizvodno od Pančevačkog mosta, na samo četiri kilometara od centra Beograda, pred očima javnosti propada brod sa kojeg je austrougarska rečna flotila u noći 28. jula oko 23 sata započela bombardovanje Beograda. Samo nekoliko sati nakon što je Austrougarska objavila rat Srbiji, monitor „Bodrog” je sa još nekoliko brodova stacioniranih u Zemunu započeo Veliki rat.

Ploveća tvrđava

„Bodrog” ili „Sava”, kako se danas naziva, nije ni nalik onoj nekadašnjoj plovećoj čeličnoj tvrđavi, kako ga znalci nazivaju.
- Monitori su u svoje vreme bili izuzetno ratno oruđe, a njihova moć ležala je u činjenici da su teško uništivi jer su oklopljeni, pa je stradala samo nadgradnja broda, dok bi vitalni delovi i posada ostajali zaštićeni moćnim oklopom - kaže Đokić.
I zaista, od broda je ostao samo zarđali trup. Nigde nekadašnjih topova i mitraljeza. Još jedino kružni otvori na palubi dokazuju njihovo nekadašnje postojanje. Takođe, nije u plovidbenom stanju, ali se održava na vodi.

- Iako je u celom svetu praksa da se stari brodovi, a naročito oni istorijski značajni, pretvaraju u brodove muzeje, u Srbiji kao da za to nisu čuli. Nije problem novac, već je potrebna dobra volja da se na državnom nivou prepozna istorijski značaj jednog takvog objekta, a onda će se i novac naći - priča mr Gordana Karović iz Muzeja nauke i tehnike.

Uoči dva jubileja, 110 godina otkad je prvi put porinut i 100 godina od početka Prvog svetskog rata, ovaj ratni veteran, koji je nadživeo čak četiri države pod čijim zastavama je plovio, danas propada služeći kao plovni pristan, daleko od pažnje koju zbog svoje burne istorije svakako zaslužuje.
- „Bodrog“ je izgrađen 1904. u Budimpešti.

U sastav austrougarske rečne flotile ušao je 1905. služeći u mirnodopske svrhe za kontrolu saobraćaja na rekama i prelazak pešadije. Jula 1914, prebačen je u Zemun, gde je učestvovao u prvim čarkama između Srbije i Austrougarske zbog zarobljivanja tri srpska civilna broda kod Kostolca. Nakon objave rata, oko 23 sata, pokrenut je sa još tri monitora i otvaranjem vatre na Dorćol i Savamalu počela su prva ratna dejstva - počinje priču vojni istoričar Nebojša Đokić.

Pod komandom autrougarskih vojnika

Dana 31. oktobra 1918, ploveći uzvodno Dunavom, „Bodrog” se u magli kod Vinče nasukao u plićaku. Remorkere koji su mu došli u pomoć srpska artiljerija je potopila, a monitor zarobila kao ratni plen. Jugoslaviji je zvanično dodeljen 1920, kada je ušao u sastav flote Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i promenio ime u „Sava”. Odmah po izbijanju Drugog svetskog rata, onemogućio je plovidbu Dunavom blokirajući Sipski kanal.

U noći između 11. i 12 aprila 1941, potopila ga je sopstvena posada da ne bi pao u neprijateljske ruke. Ratna mornarica NDH ga je 1942. izvadila, popravila i koristila takođe pod imenom „Sava”, a onda ga je njihova posada po drugi put potopila u noći između 8. i 9. septembra 1944. kod Slavonskog Broda i prešla u NOVJ.

Posle Drugog svetskog rata, brod je ponovo popravljen, prenaoružan i uvršćen u sastav Jugoslovenske rečne ratne flotile, i dalje pod imenom „Sava”. Od 1959. je van službe, a od 1963. je izbrisan sa liste efektivnih brodova. Od tada se nalazio u vlasništvu firme „Heroj Pinki“, a od privatizacije te državne firme pripada preduzeću „Dunav grupa agregati” gde služi kao plovni pristan uz bager „Tisa” na Adi Huji.

Ovde je počeo Prvi svetski rat: Vojni istoričar Nebojša Đokić

Ovde je počeo Prvi svetski rat: Vojni istoričar Nebojša Đokić | Foto: Emil Čonkić

- Krajem 2005, godine na inicijativu Udruženja brodomodelara „Panon” iz Pančeva i kapetana Đorđa Latovljevića, brod „Sava“ proglašen je kulturnim dobrom tehničke baštine. Međutim, time je samo pravno sprečen njegov izlazak van granica Srbije, ali ostaje da može menjati vlasništvo unutar teritorije - objašnjava Karović iz Muzeja nauke tehnike.

- Potrebno je, međutim, da brod pređe iz privatnog u vlasništvo države radi adekvatnijeg zbrinjavanja. Jer, zar je sudbina ovog preživelog čuvara četiri države u kojima je službovao (Austrougarske, Kraljevine Jugoslavije, NDH, SFRJ) da skonča služeći kao pristan za posade dugih brodova? U svetu je sačuvano svega desetak brodova tog tipa i svi su pretvoreni u brodove muzeje, bilo bi lepo da i mi uspemo u tome. Namera postoji, da li će biti realizovana, ostaje da se vidi - zaključuje Karović.

Inače, ideja je da se „Bodrog” restaurira i da sa mini-podmorinicom koja bi trebalo da stigne iz Crne Gore i nekoliko desantnih tenkonosaca i patrolnih čamaca postane deo muzejske postavke koja bi bila i turistička atrakcija.

Burnih 109 godina

1904. izgrađen u Budimpešti
1914. pod komandom Austrougarske otvara vatru na Dorćol i Savamalu, čime počinju prva ratna dejstva
1918. zarobila ga srpska artiljerija
1920. ulazi u sastav flote Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i menja ime u „Sava”
1941. potopljen je da ne bi pao u neprijateljske ruke
1942. ratna mornarica NDH ga je izvadila, popravila i koristila
1944. kod Slavonskog Broda „prešao” u NOVJ, a posle rata uvršćen u sastav Jugoslovenske rečne ratne flotile
1959. stavljen van službe, a 1963. je izbrisan sa liste efektivnih brodova
2005. proglašen je kulturnim dobrom tehničke baštine
2013. služi kao plovni pristan uz bager „Tisa” na Adi Huji

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Nema komentara za ovu vest.

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs