Kako kaže, to što joj se desilo povredio je njena osećanja i dostojanstvo ali pre svega, kako kaže, dostojanstvo profesije kojom zarađuje za život i ugled firme u kojoj radi.
Garderoba neprihvatljiva za banku | Foto: Dimitrije Goll
Radno mesto Lidije Usković je centralna gradska zona u Nišu, gde sa kolegama iz sektora Javne higijene JKP Mediana, održava čistoću strogog centra grada.
Kako kaže, uobičajeno radno vreme banaka najčešće se podudara sa radnim vremenom Lidije i njenih kolega. Ukoliko im nešto treba, tih sat dva koliko smeju da odsustvuju sa posla koriste da bi podigli plate ili kako je to sa Lidijom slučaj, žele da pređu iz banke u banku kao klijenti i da podignu kredit.
Lidija Usković čisti na Trgu Kralja Milana i koristeći pauzu ušla je u četvrtak u ekspozituru banke kako bi predala dokumentaciju za prelazak iz banke čiji je bila dosadašnji klijent kod njih.
"Samo sam ušla da pitam za kredit i želela sam da pređem kod njih kao klijent, pošto 75 odsto mojih kolega prima plate preko njih. Ja inače čistim, tu ispred njihovih vrata, tu mi je radno mesto. Za vreme pauze mogu da uđem, ili mogu da pitam poslovođu za 15 minuta, pola sata slobodnih koje kasnije odradim. Sedela sam dvadesetak minuta u banci, čekala sam da me prozovu. Šefica ekspoziture me je sve vreme upadljivo posmatrala i rekla je konačno službeniku da dođe do mene. On mi je nakon toga prišao i rekao mi: Gospođo Lidija, znate šta, vi u toj uniformi ne možete ovde da sedite. Dođite sutra, adekvatno, pristojno obučeni pa da onda vidimo šta želite."
U prvi mah, Lidija je pomislila da je reč o neslanoj šali.
"Podigla sam čak ruke uvis i rekla: Moje odelo je čisto, pogledajte! A eto, i moj kolega je ispred mene, isto u radnom odelu, otišao da potpiše ugovor. Službenik mi je rekao da je uredba banke takva, a da šefica ekspoziture kaže da niko više u radnoj odeći ne sme da udje ovde. Nekome je čista, nekom je više prljava ali to nije bitno. U uniformi znači nikako."
Lidija je napustila banku povređena i sa suzama u očima, shvativši da neće završiti ono zbog čega je došla. Tako nešto joj se, kaže, otkako radi nije dogodilo. U uniformi kojom se ponosi, ulazi i u poštu i u sve ostale institucije u gradu. U njoj je nedavno primila nagradu i kao najbolji radnik JKP Mediane:
"Predsednik opštine mi je uručio nagradu kao najboljem komunalnom radniku i nosila sam ovo odelo. I na prijemu kod Gradonačelnika sam bila u ovom istom odelu, postoje i slike koje to dokazuju. Imponovala su mi ta priznanja i jednostavno nikada se nisam osećala poniženom."
Zahvaljujući činjenici da je majka izuzetnog deteta bila je primljena i na dvor Karađorđevića gde su je tretirali, kako kaže, sa uvažavanjem i poštovanjem.
Dan kasnije, Lidija je otišla do banke tražeći objašnjenje zašto je udaljena zbog radnog odela. Kaže i da je do kraja radnog dana plakala i da joj je jako teško palo sve to.
"Mnogo, mnogo sam se poniženo osetila. Ipak sam otišla do njih i upitala ih zašto ako je to pravilo banke nema obaveštenja na vratima da je radnicima u uniformama ulaz u banku zabranjen. Službenik mi je objasnio da bi to bilo isto kao kad bi hirurg direktno iz operacione sale došao u banku da podigne platu, što po meni nije dobro poređenje. Jer hirurg svakako neće usred operacije da ide u banku a ja kojoj je posao bukvalno ispred njihovih vrata samo u pauzi mogu da uđem."
Ako pravilnik oblačenja zaista postoji i ako su uniforme nepoželjne da li se to odnosi i na pripadnike Žandarmerije, policije, poštare ili selektivno samo na čistače ulica?
Priča o Lidiji je izazvala veliku pažnju na društvenim mrežama. Bilo je mnogo reakcija i sve su jedinstvene: bahatost prema čestitim građanima zbog odeće u kojoj se nalaze je neprimerena i neprihvatljiva. Da li se iko iz banke nakon svega izvinio ovoj vrednoj ženi?
"Meni se niko nije izvinio. Pozvali su me juče popodne telefonom da dođem da potpišem ugovor o refinansiranju kredita, čak mi je rečeno da je novac koji sam tražila već na računu i da u ponedeljak samo dođem da potpišem ugovore. Eto, postaću klijent te banke ali stvarno nije u redu da se iko tako ponaša prema meni i mojim kolegama. Ne treba meni više niko da se izvini, ne tražim nikakvu odštetu. Samo tražim poštovanje prema ljudima koji rade najpošteniji posao na svetu i time zarađuju za sebe i porodice parče hleba", kaže Lidija za "City radio".
Nek odgaji sina kao što je moj
Na pitanje šta može da poželi bahatoj šefici ekspoziture, Lidija kaže: "Želim joj da očuva i iškoluje jednog budućeg francuskog doktora nauka i budućeg svetski priznatog naučnika – genetičara". Sa ponosom, Lidija priča o sinu Vanji koji je nakon osnovnih studija i mastera na niškom PMF-u, dobio stipendiju za trogodišnje doktorske studije u Montpeljeju , u Francuskoj, gde se i sada nalazi. Kredite koje refinansira, ova skromna, vredna žena je svojevremeno i podizala kako bi mu obezbedila školovanje. I kaže vredelo je. I to je upravo najbolji odgovor svima koji ljude procenjuju na osnovu odela koje nose ili zanimanja kojim se bave, navodi "City radio".
