NAUČIMO ZNAKOVNI JEZIK SA STRUČNJACIMA

Roditelji teško prihvataju da im je dete gluvo (VIDEO)

Autor: Nada Mandić | 19.01.2015 - 13:03:00h | Komentara: 1

Put kojim ćemo ići kroz život ne biramo uvek sami. Gluvoća, kao hendikep, može biti nasledna ili stečena. Uglavnom je stečena i to tuđom greškom. Usled visoke temperature u detinjstvu, zbog pogrešne terapije ili injekcije dešava se da dete od malih nogu stekne oštećenje sluha.

Slušaj moje ruke

Slušaj moje ruke | Foto: Udruženje tumača za lica oštećenog sluha Srbije

Sagovornica “Alo”-a, Julijana Lekić, radi kao sudski tumač za znakovni jezik i potpredsednica je Udruženja tumača lica oštećenog sluha Srbije. U celu “avanturu” ušla je već kao trogodišnja devojčica, iz privatnih razloga, jer su joj roditelji osobe oštećenog sluha, dok ona i sestra čuju.

- Svi treba da se samo malo potrudimo kako bismo razumeli osobe oštećenog sluha. Za početak, dovoljno je da sporije govorimo i da ih gledamo u oči, jer one odlično čitaju sa usana. Treba uvek da imamo u vidu da one žive poput nas, igraju, plešu, idu u diskoteku... Nažalost, ipak su nevidljivi u društvu jer imaju nevidljivi hendikep. Kod osoba koje čuju izazivaju sažaljenje, što je pogrešno - kaže za “Alo” Julijana Lekić.

Julijana Lekić

Julijana Lekić | Foto: Udruženje tumača za lica oštećenog sluha Srbije

Ona će od 20, januara pa sve do 12 marta voditi besplatne radionice u Domu omladine na kojima će polaznike učitu znakovnom jeziku.

- Mala škola znakovnog jezika će trajati dva i po meseca i za to vreme polaznici treba da savladaju oko 850 znakova, što bi bilo dovoljno za neku osnovnu komunikaciju sa osobama oštećenog sluha. Ovoga puta, javljali su se samo mladi ljudi, do 25 godina jer je takva politika kuće u kojoj se škola održava, ali ranije mi se dešavalo da se u školu upisiju i osobe od 40, 50 pa i 60 godina. Dolazili su i roditelji sa odraslom decom. Uglavnom se javljaju ljudi koji dobro čuju, a imaju želju da nauče znakovni jezik - priča Julijana i tvrdi da su dobra volja i želja presudni da bi se savladao znakovni jezik.

Učenje znakovnog jezika nije lako, usko je povezano i sa motorikom, ali koliko će vremena kome biti potrebno i da ga savlada, čisto je individualna stvar.

- Ranije smo držali radionice, obuke, koje su trajale i oko dve godine. Znakovni jezik podrazumeva da svaka reč ima svoj znak, a za nesmetanu komunikaciju trebalo bi da se savlada oko 2.500 znakova, Od nas, stručnih lica, očekuje se da znamo i više - od 3.000 do 3.500 znakova. Za učenje znakovnog jezika vrlo su zainteresovani studenti Defektološkog fakulteta, Filološkog, Filozofskog, Fakulteta političkih nauka...Tužno je to što ima veliki broj roditelja čija su deca oštećenog sluha, a oni im ne dozvoljavaju da uče znakovni jezik. Nisam zalazila mnogo u to zašto je to tako, verujem da ne mogu da se pomire sa time da im dete ima hendikep. Pokušavala sam da im objasnim da bi učenje znakovnog jezika, njihovom detetu samo olakšalo komunikaciju...Znam za slučaj devojke koja je završila Poljoprivredni fakultet i nije mogla da se zaposli. Kolektivi koji čuju je nisu hteli zbog hendikepa, a u kolektiv oštećenog sluha je nisu primili jer nije znala znakovni jezik. Sada sa završenim fakultetom, radi kao portir - priča Julijana Lekić.

Podaci Svetske zdravstvena organizacija, pokazuju da u Srbiji 0,9 odsto populacije, čine osobe oštećenog sluha. Ovakav procenat svojstven je nerazvijenim zemljama, i on nije zanemraljiv. Na teritoriji Beograda prema podacima Udruženja tumača lica oštećenog sluha Srbije ima oko tri, četiri hiljade osoba koje su oštećenog sluha.

Pod gluvom osobom podrazumeva se ona koja ima oštećenje sluha od 90 decibela pa naviše.

Nagluva osoba sa težim oštećem sluha je ona koja ima oštećenje između 70 do 90 decibela.

Nagluva osoba sa lakšim oštećem je ona čije je oštećenje do 55 decibela.

- Naše udruženje je obučavalo zaposlene u Telekomu, učili smo ih znakovnom jeziku i mogu vam reći da je zainteresovanost bila velika. Obučili smo oko 60 zaposlenih, ukupno, u Beogradu, Kragujevcu i Nišu. Sprovodili smo obuku svojevremeno i u Vojvodini, u policiji, kada je u pojedinim gradovima uveden sms broj za hitne slučajeve - priča naša sagovornica.

Nažalost, u Srbiji diskriminacija ipak postoji, mada je u poslednje dve do tri godine situacija ipak nešto bolja.

- Sve je to lepo na papiru, ali stvarnost je drugačija. Mi smo balkanski, vrlo čudan narod i kad god čujemo da neko ima neki hendikep, mi bežimo od njega. Ako ništa, a ono bar bi svako mogao da se potrudi i nauči bar 10 rečenica znakovnog jezika. Nije teško, a značilo bi mnogo - zaključila je na Julijana Lekić u razgovoru za "Alo!".

Gluvoća i nemost nisu povezani
- Osobe oštećenog sluha su gluve ili nagluve. Nemost je sasvim druga bolest i nema veze sa gluvoćom. Ljudi koji su od rođenja gluvi imaju problem sa izgovaranjem nekih glasova. Za njih bi bilo vrlo uvredljivo ako bi ih nazivali “gluvonemima” - kaže Julijana.

Tagovi:

HOT
Najviše komentara

Poslednji komentari

Goran Vreme: 23.01.2015 17:42h

Jedino se u Beogradu brinu o deci sa posebnim potrebama. Trebalo bi organizovati škole znakovnog jezika širom Srbije. U Leskovcu osim jednog udruženja za gluve i nagluve nema ni jednog mesta gde bi se obratili za neku vrstu pomoći!

Pogledajte sve komentare

Ostavite vaš komentar

Pogledajte pravila za pisanje komentara

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs