RADNICI
Samo da nas vetar ne oduva!
Radnici firme „Glečer“ već skoro mesec dana bukvalno vise na dimnjaku toplane „Dunav“ na Dorćolu pokušavajući da ga dovedu u red za već započetu grejnu sezonu. Sitne prilike građevinaca koji obigravaju na samom vrhu dimnjaka visokog 150 metara bio je dovoljan razlog da ekipa našeg lista porazgovara sa ovim „spajdermenima“. Našli smo se negde na pola puta, na oko 75 metara od zemlje!
Dimnjak dorćolske toplane | Foto: Dejan Živančević
- Bez visinske obuke i zdravstvenog pregleda do vrha nećete moći - upozorava nas Dejan Perišić (42), šef četvoročlane ekipe iz „Glečera“ zadužene za sanaciju dimnjaka na Dorćolu.
Pogled ko iz Feliksove kapsule | Foto: Emil Čonkić
On objašnjava da su radove na tom objektu započeli pre nepunih mesec dana te su nakon prve faze čišćenja i reparacije dimnjaka stigli do završne faze pranja i farbanja fasade.
Posao za ekstremiste
„Glečerski“ četverac na dimnjaku nije prepušten sam sebi, već ih redovno obilazi koleginica građevinski inženjer Marija Biočanin (25). Kao koordinator i nadzornik ostalih radova koje izvodi „Glečer“, ona ističe da je za posao u toj firmi specijalizovanoj za visinske radove, osim zanatskog umeća, neophodna i izuzetna fizička spremnost. Otuda je i njihov tim od pedesatak radnika sastavljen od speleologa, padobranaca, sportista, specijalaca...
Kod ovakvih visinskih radova uvek je, kako navodi, bitno da jedan član ekipe bude na zemlji i kordinira kolege na visini, prinosi šta im je potrebno i, što je najbitnije, pazi da se ne zapetljaju kablovi za struju ili bezbednosna užad što vise s vrha građevine.
- Nije lako kretati se i raditi na tolikoj visini, ali mi smo svi navikli na to i volimo svoj posao. Izazovan je i podstiče adrenalin, ali je najbitnije ostati fokusiran i oprezan - ističe Perišić.
Radovi na dimnjaku | Foto: Emil Čonkić
Mala doza straha je, kako dodaje, uvek prisutna, ali se lako prevlada uz saznanje da su snabdeveni najsavremenijom opremom za visinske radove, koja im pruža najveću bezbednosnu zaštitu.
Dejan Perišić, Marija Biočanin i Vladimir Novaković | Foto: Emil Čonkić
- Zato se izuzetno retko dešavaju nezgode. Izazov su vremenske neprilike, a najveći neprijatelj nam je vetar, pogotovu ako iznenada promeni pravac i pojača intenzitet. Tako nas je baš prošle nedelje iznenadio dok su kolege bile bukvalno na vrhu dimnjaka. Korpa se kreće osam metara na minut, pa nam je trebalo najmanje 15 minuta da ih prizemimo, bila je to prava mala drama - priseća se Perišić, a njegovu priču potvrđuje i Vladimir.
- Bilo nam je malo frka, ali prođe. Uz onakav pogled na grad sa 150 metara visine, sve se zaboravi. A vidi se čak i podnožje novog mosta na Adi - oduševljen je Vladimir vidikovcem s Dorćola.
Utiske braće Ilić, nažalost, nismo uspeli da čujemo, jer su ipak bili na, za ekipu „Alo!“, nedostižnoj visini.
Ja sad odoh gore: Vladimir Novaković | Foto: Emil Čonkić
Za dnevnicu vredi rizikovati
Mada visinu mesečne zarade nisu želeli da otkriju, visinski radnici nagoveštavaju da od tog posla može „sasvim lepo da se zaradi“. Dnevnica im je, kako saznajemo, u proseku oko 50 evra, a varira u zavisnosti od stručnosti i truda majstora.
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs