IZLOŽBA O DEVEDESETIM GODINAMA, ČIJU POSTAVKU SU DONIRALI GRAĐANI ŠIROM SRBIJE
Sećanje ne vreme koje bi mnogi zaboravili
Antimiloševićevski bedževi, pištaljka, izbeglička legitimacija, plastična flaša napunjena benzinom, čaure, devalvirane novčanice sa velikim brojem nula kojima ste mogli kupiti tek dve kutije čaja od nane… Samo su neki od predmeta za koje građani Srbije danas vežu svoje sećanje za devedesete godine. Upravo su ti predmeti bili deo izložbe „Muzej objekata: Devedesete kroz sećanje građana Srbije“ u Kulturnom centru Beograda.
Izložba „Muzej objekata: Devedesete kroz sećanje građana“ | Foto: Dejan Živančević
Muzej objekata organizovan je sa ciljem da se taj period naše nedavne istorije prikaže iz perspektive pojedinca, tako što su građani tokom dvanaestomesečne ture po Srbiji donirali lične predmete koje vezuju za turbulentne devedesete. Utisak retkih posetilaca izložbe je da, osim sporta i dobre, ali skromne kinematografije, u Srbiji devedesetih gotovo da ništa nije valjalo. Većina od oko 200 izloženih predmeta koji su prikupljeni asocira na rat, sankcije, proteste, hiperinflaciju, nestašice, restrikcije struje...
Srđanu Tuniću (30) rat je prva asocijacija na devedesete. On je donirao cev raketnog bacača pronađen u blizini njegove kuće u Resniku i čaure koje su deca tada razmenjivala kao što danas čine sa sličicama. „Sećanje na vreme koje bih voleo da zaboravim“, napisao je u komentaru.
Druga najčešća asocijacija na taj period jeste dugo čekanje u redovima za mleko, šećer i ulje. „Ali, bilo je odlično druženje u tim dugim redovima“, komentariše Tatjana Mitrović (29), koja je, kaže, često čekala mleko za svoju mlađu sestru.
Dok se do ovih artikala nakon višesatnog čekanja još i moglo doći, kafa je, recimo, bila prava retkost. „Sirova kafa, jedan od ključnih artikala na pijacama ‘92, ‘93 i ‘94. u Novom Pazaru“, napisao je Sead Biberović (49) uz kafu upakovanu u kesu za zamrzivač. “Osim goriva, koje je prodavano u plastičnim flašama na ulici, ovako upakovana kafa pokazuje svu bedu i propast tadašnje Srbije“, objašnjava on.
Odmah do kafe izložena su klešta za skidanje izolacije ili „sredstvo za preživljavanje devedesetih“, kako je to objasnio bivši novinar zrenjaninskog radija Vladimir Đuričić (50). Kako je od svog tromesečnog honorara mogao da kupi tek kutiju cigareta, bio je prinuđen da pravi kablove i tako preživljava. Koliko je novac tada vredeo govore i dve kutije čaja od nane uz objašnjenje da su majka i ćerka jurile po gradu kako bi našle da kupe nešto za mesečnu platu, a uspele su da kupe samo to.
Tomu Bibića, koji je donirao svećnjak sa dogorelom svećom, i Natašu Marić, koja je poklonila malu baterijsku lampu, devedesete najviše podsećaju na česte restrikcije struje.
Ipak, da pokaže da su devedesete nekome bile i lepe, potrudila se Miljana Nenadov, koja je donela krštenicu svoje ćerke, rođene neposredno nakon bombardovanja. „Kao podsećanje da nije sve bilo tako crno. Nekome su se desili ljubav i novi život, kao i nada da će sutra biti bolje“, napisala je ona.
Crveni i plavi pasoš
Kao najbolja ilustracija onoga što su donele devedesete stoje dva pasoša. Crveni pasoš SFRJ, koji je nekada mnogo vredeo, sa pečatima država koje više ne postoje. Proputovao sam sa njim pola sveta - napisao je Dejan Gocić iz Niša uz donirani predmet. Nausprot crvenog, stoji plavi pasoš SRJ Vere Perun, kao podsetnik na period izolacije koja je bila posledica Miloševićeve politike. Sećanje na čekanje u redovima ispred ambasada sa brojnom dokumentacijom u nadi da će se dokazati časna namera putovanja i dobiti viza.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs