- Čiko, čiko, šta vam je to u kesi, ima li tu nečeg lepog za nas? To su paketići, tata, mama, Miloše, Milice, Saro i Marko, stigli su nam božićni paketići, doneo ih je ovaj čudni Božić Bata. A je l’ u paketiću ima gumenih bombona u obliku krokodila? Ja ih mnogo volim, znate. Evo ih! Evo krokodila i još je zelen, hvala vam mnogo, baš ste me obradovali - skačući od sreće izustio je mali Darko Anokić kada smo sa paketićima došli da posetimo porodicu čija nas je sudbina najviše dirnula u 2012. godini.

- Hvala vam, ljudi, što ste se setili barem pred Božić da obradujete moju decu. Ono što ste vi uradili za nas je mnogo. Zahvaljujući članku koji je objavljen u vašim novinama sam radio, doduše, na dnevnicu, ali sam radio. Čovek je pročitao u novinama i pozvao me je, međutim, više nema potrebe za mojim angažovanjem, a dalje ne znam šta ću - prozborio je Anokić kroz suze. Situacija je sada još teža jer njegova majka Ljubica zahteva da on sa porodicom na proleće napusti stan.

- Majka mi je malo bolesna i njoj je potreban mir, a ja do aprila imam rok da se snađem i obezbedim smeštaj. Nije lepo da pred Božić kukam, ali takva mi je sudbina. Pisao sam Skupštini grada više puta, ali odgovora nije bilo. U opštini sam tražio da mi se dodeli neki smeštaj, kontejner kakve su delili drugim sugrađanima, ali odgovor je bio da za to nemam pravo jer nisam izbeglica, niti neka manjina. Predložili su da dam decu u hraniteljsku porodicu! Najviše bih voleo da dobijem posao, da me neko prijavi, pa da konkurišem za socijalni stan i tako rešim sve probleme - držeći se za glavu priča nam Dejan.

I dok je on pričao o svojoj muci, deca su sa slašću jela slatkiše nudeći našeg fotoreportera. Na pitanje šta su poželeli za Novu godinu i Božić, uglas je stigao odgovor - soba za mene i posao za tatu! Potom su se zahvalili na paketićima i rekli: „Vaistinu se rodi“. A vi, dragi čitaoci, ako možete da pomognete, javite se našoj redakciji. Ovoj porodici svaka je pomoć dobrodošla!