U Beogradu je Pavlović završio nižu i srednju muzičku školu, a onda se otisnuo u Norvešku, na studije klasične i džez muzike na Trondhajm konzervatorijumu, gde danas predaje improvizaciju i ritmiku balkanske muzike. Pored rada na fakultetu, svira u nekoliko bendova, piše muziku i aranžmane za simfonijske orkestre, kamerne ansamble, horove i sarađuje sa najznačajnijim muzičarima iz Evrope. Sa suprugom Ane Fosen, sa kojom ima Aleksandru (8) i Luku (6), osnovao je bend „Bengalo”, koji izvodi balkansku i romsku muziku. Ipak, njegova ćerkica najponosnija je na njegov rad u „Rasmus og Verdens Beste Band”.

- Sa ovim bendom uradio sam dva CD-a, koja su nagrađena najprestižnijom norveškom nagradom za najbolji CD za decu. Pesme su na norveškom, a muzika ima dosta naših folklornih elemenata. Mališani je obožavaju, pa kad odvedem Aleksandru u školu, obavezno se zadržim dok svima podelim autograme. Ona je tada najponosnija na svog tatu... Zbog obaveza spavam četiri sata, ali ako volite ono što radite, ništa nije teško i sve se može postići. Za mene nije neuobičajeno da u toku jednog dana imam tri koncerta, ali i da na aerodromu, dok čekam let, pišem muziku - kaže on.

Koliko ga cene u Norveškoj, pokazuje i to što je nekoliko puta nastupao u norveškom parlamentu, a svirao je i na banketu nakon venčanja norveške princeze Marte Luiz.

- Dobio sam zvanično pismo u kome su me pitali da li bih želeo da nastupam na banketu povodom venčanja norveške princeze. Naravno da sam to prihvatio i bilo je veoma interesantno na jednom mestu videti skoro sve kraljevske familije iz cele Evrope, kao i najpoznatije političare iz Norveške i ostalih skandinavskih zemalja - priča Jovan.

- Rekao mi je da je nekoliko godina živeo u Beogradu dok mu je otac bio ambasador u našoj zemlji. Na pitanje da li govori srpski, kratko je odgovorio na našem jeziku: „Veoma malo”. Ispričao mi je da mu je sestra rođena u Beogradu i da su mu naš grad i zemlja ostali u lepom sećanju - dodaje Jovan.

O stalnom povratku u Srbiju kaže da je zasad još rano govoriti, ali navodi da bi ipak u svom rodnom gradu voleo da provede starost.