Diplomatske bitke u novije vreme vode se u vrlo poslovnim uslovima na koje podseća trenutno najslikanija zgrada u Evropi - palata Berlemo u Briselu, u kojoj je smeštena administracija Evrpske unije.

Staklena grdosija Berlemo, inače u vlasništvu Belgije, smeštena je u delu Brisela koji je nazvan Evropskim distriktom i zapravo je centrala Evropske komisije, izvršnog organa EU.

Spoljašnji izgled ovog zdanja direktno je inspirisan zgradom Uneska u Parizu. Berlemo ima oblik krsta, a armija evropske administracije raspoređena je u četiri krila, na ukupno 240.000 kvadratnih metara i 18 spratova.

Plan za napad na Beograd 1521.

Raskošni Topkapi u Istanbulu bio je administrativni, politički i kulturni centar Osmanskog carstva i služio je kao glavna rezidencija otomanskih sultana tokom 400 godina. Sulejman Veličanstveni upravo je u ovoj palati skovao plan za napad na Beograd, odnosno opsadu najznačajnijeg ugarskog uporišta na južnoj granici.

Pošto je sve kapitalne odluke donosio u ovim istanbulskim odajama, Sulejman Veličanstveni i pohod na Beograd započinje baš iz Topkapija. Sulejman je okružio grad i počeo seriju teškog bombardovanja sa ade na Dunavu. Beograd je pao u avgustu 1521.

Topkapi palata je danas jedan od najposećenijih muzeja u Evropi, a ljudi su joj nadenuli ime zbog ogromnih topova ispred kapije. Izgradnju ovog jedinstvenog vladarskog dvora započeo je Mehmed Drugi Osvajač 1462.

Okružena visokim zidovima, palata se rasprostire na neverovatnih 700.000 kvadratnih metara, što je dva puta veće od Vatikana. U delu sa svetim relikvijama se nalazi i deo zuba proroka Muhameda, kamen sa otiskom njegovog stopala, 20 mačeva...

Berlinski kongres 1878.

Prvi kancelar nemačkog carstva Oto fon Bizmark ugostio je u palati Radžavil predstavnike tadašnjih velesila sa kojima se krojila nova mapa Evrope. Revidiran je Sanstefanski mirovni ugovor, zaključen posle rusko-turskog rata. Berlinski ugovor potpisan je 13. jula 1878. kojim je Srbiji, kao i Crnoj Gori i Rumuniji, priznata suverenost. Naša država dobila je i značajno proširenje - pripojeni su joj niški, pirotski, toplički i vranjski okrug.

Buduća palata carskog kancelara građena je 1738/1739. Bizmark dvor kupuje 1869. da bi u njega smestio prusku vladu. Kupovinom za šest miliona maraka palata postaje dom mnogih carskih kancelarija. Palata je restaurirana 1934/1935. kako bi poslužila za stan i kancelariju Adolfa Hitlera. Tada je dograđena sala za bankete i sklonište od bombardovanja. U februarsko-aprilskom bombardovanju Berlina 1945. palata je uništena, a 1949. i sasvim srušena.

Mirovni sporazum 1919.
 

Versajskim ugovorom ozvaničen je kraj Prvog svetskog rata. Kraljevina Jugoslavija je dobila priznate granice, a sa svetske karte nestala su tri velika carstva: Austrougarsko, Rusko i Otomansko. Bosna i Hercegovina je odvojena od Habzburškog carstva i sa Hrvatskom i Slovenijom ujedinjena je u Državu Slovenaca, Hrvata i Srba, koja je Ženevskim ugovorom spojena sa Srbijom i Vojvodinom u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Versajskim ugovorom Makedonija je podeljena između suseda, a vardarska Makedonija pripala je Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Versajski dvorac služio je kao rezidencija francuskih kraljeva Luja XIV, Luja XV i Luja XVI. Smešten je na 11 hektara kod grada Versaja jugozapadno od Pariza i okružen sa 815 hektara parkova. Versaj je kao lovački dvorac Luja XIII postao simbol vrhunca francuske monarhije, a danas je najlepši spomenik i znamenitost Evrope. Unutar zidina smeštene su mnogobrojne fontane i parkovi, znameniti stoni astronomski sat, ali i čuvena Galerija ogledala, u kojoj je stavljena tačka na Prvi svetski rat. Nakon Francuske revolucije, od 1789. Versaj prestaje biti kraljevska rezidencija.

Pristupanje Trojnom paktu 1941.
 

Po želji Hitlera, čuveni bečki dvorac Belvedere bio je mesto na kojem je Jugoslavija potpisala pristupanje Trojnom paktu. Jugoslovenska vladina delegacija, koju su predvodili njen predsednik Dragiša Cvetković i ministar inostranih poslova Aleksandar Cincar-Marković, učinila je to u prisustvu Adolfa Hitlera i drugih zvaničnika sila Osovine.

Beč je odabran zbog bezbednosti kao grad izvan dometa britanskih bombardera. Uprkos tome, Nemci su parafiranje držali u strogoj tajnosti i oko dvorca postavili nekoliko protivavionskih topova. Knez Pavle Karađorđević, prvi namesnik Kraljevine Jugoslavije, pristao je na Trojni pakt 25. marta 1941, ali je sporazum prekinut dva dana kasnije vojnim udarom koji je izvela grupa jugoslovenskih oficira, uz britansku podršku, i tom prilikom dovela maloletnog kralja Petra II Karađorđevića na vlast. Već već 6. aprila, bez objave rata, Nemačka je bombardovala Beograd.

Belvedere je kao letnju rezidenciju podigao princ Eugen Savojski, koji se u istorijskom pamćenju kod Austrijanaca i Nemaca zadržao kao oslobodilac Beograda od Turaka 1717. Dvorac je potom bio i rezidencija prestolonaslednika Franca Ferdinanda.
 

Susret trojke na Jalti 1945. 

Mesto gde su se odmarali mnogi pesnici, carevi i grofovi 1945. je izabrano za istorijski susret Staljina, Ruzvelta i Čerčila. U kompleksu Livadijskog dvorca, u selu Livadija, nadomak Jalte, lideri tadašnjeg SSSR, SAD i Velike Britanije ugovorili su podelu Nemačke na četiri okupacijske zone i utanačili sopstvene uticaje na teritoriji Evrope.

Za Jugoslaviju je pronađena formula 50:50, a ukupan rezultat dogovora je da je više od 100 miliona ljudi, koji su bili pod nacističkim režimom, prešlo pod sovjetski.

Istorija ovog kompleksa počinje kada je posle svoje misije u Italiji 1834. grof Lav Potocki, kupio posed Livadija. Car Nikolaj Drugi nije mogao da odoli šarmu ovog mesta, te je posle smrti Potockog 1860. kupio imanje. Veliki dvorac otvoren je tokom 1911.

Pregovori o Kosovu 1999.
 

Dvorac Rambuje, letnja rezidencija predsednika Francuske u istoimenom gradiću jugozapadno od Pariza, ušao je u istoriju naših naroda u predvečerje rata 1999.

Međunarodna zajednica u februaru te turbulentne godine okuplja predstavnike Vlade Srbije i lidere kosovskih Albanaca ne bi li se postigao dogovor o sprečavanju rata i nasilja. Sastanak u dvorcu okruženom šumom bio je mučan za sve učesnike. Kako nijedna strana nije prihvatala predloge zapadnih zemalja, domaćini su zaključali predstavnike Srbije, na čelu sa Milanom Milutinovićem, i kosovskih Albanaca u odaje koje su od sredine 17. veka, pa sve do 1870. bile vlasništvo nezakonitog sina Luja XIV. Pošto dogovora nije bilo, u martu je bombardovana Jugoslavija.
 

Rambuje je od običnog seoskog imanja iz 14. veka prerastao u luksuzni kompleks. Zamak je 1870. rentiran vojvodi od Tremoja, što je bio prvi korak na putu da zamak Rambuje postane predsednička rezidencija.
Predsednik Feliks For posetio je Rambuje 1896. godine, s namerom da tu letuje svake godine. Tako je ovaj dvorac postao letnja rezidencija predsednika Republike. Emil Lube i Rejmon Poenkare su tu održavali lovačka druženja sa stranim visokodostojnicima, prinčevima i poglavarima država.