ALO! ISTRAŽUJE: GDE SU SVE NAJVEĆE SVETSKE SILE KROJILE NAŠU BUDUĆNOST
SUDBINA SRBA:
Od palata do šatora!
Čuveni dvorci širom Evrope, koji su tokom proteklih vekova služili i kao okrilje pod kojim su se donosile prelomne odluke po našu zemlju, zamenjeni su poslednjih godina vojnim bazama i šatorima. Posle istanbulskih, bečkih, versajskih i berlinskih raskošnih palata, Srbija je novije okvire svoje spoljne politike parafirala u srcu američke vojske i pod šatorskim krilima pokraj avionskih pista.
Takav je slučaj bio kada su Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović stavili potpis na Dejtonski sporazum, kojim je 1995. okončano krvoproliće u bivšoj SFRJ i kada su se četiri godine kasnije na vojnom aerodromu u Kumanovu vojni i policijski generali SRJ sporazumeli i izmirili s NATO i prekinuli bombardovanje zemlje.
Staklena grdosija Berlemo, inače u vlasništvu Belgije, smeštena je u delu Brisela koji je nazvan Evropskim distriktom i zapravo je centrala Evropske komisije, izvršnog organa EU.
Spoljašnji izgled ovog zdanja direktno je inspirisan zgradom Uneska u Parizu. Berlemo ima oblik krsta, a armija evropske administracije raspoređena je u četiri krila, na ukupno 240.000 kvadratnih metara i 18 spratova.
Plan za napad na Beograd 1521.
Raskošni Topkapi u Istanbulu bio je administrativni, politički i kulturni centar Osmanskog carstva i služio je kao glavna rezidencija otomanskih sultana tokom 400 godina. Sulejman Veličanstveni upravo je u ovoj palati skovao plan za napad na Beograd, odnosno opsadu najznačajnijeg ugarskog uporišta na južnoj granici.
Topkapi palata je danas jedan od najposećenijih muzeja u Evropi, a ljudi su joj nadenuli ime zbog ogromnih topova ispred kapije. Izgradnju ovog jedinstvenog vladarskog dvora započeo je Mehmed Drugi Osvajač 1462.
Berlinski kongres 1878.
Prvi kancelar nemačkog carstva Oto fon Bizmark ugostio je u palati Radžavil predstavnike tadašnjih velesila sa kojima se krojila nova mapa Evrope. Revidiran je Sanstefanski mirovni ugovor, zaključen posle rusko-turskog rata. Berlinski ugovor potpisan je 13. jula 1878. kojim je Srbiji, kao i Crnoj Gori i Rumuniji, priznata suverenost. Naša država dobila je i značajno proširenje - pripojeni su joj niški, pirotski, toplički i vranjski okrug.
Mirovni sporazum 1919.
Versajskim ugovorom ozvaničen je kraj Prvog svetskog rata. Kraljevina Jugoslavija je dobila priznate granice, a sa svetske karte nestala su tri velika carstva: Austrougarsko, Rusko i Otomansko. Bosna i Hercegovina je odvojena od Habzburškog carstva i sa Hrvatskom i Slovenijom ujedinjena je u Državu Slovenaca, Hrvata i Srba, koja je Ženevskim ugovorom spojena sa Srbijom i Vojvodinom u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Versajskim ugovorom Makedonija je podeljena između suseda, a vardarska Makedonija pripala je Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.
Pristupanje Trojnom paktu 1941.
Po želji Hitlera, čuveni bečki dvorac Belvedere bio je mesto na kojem je Jugoslavija potpisala pristupanje Trojnom paktu. Jugoslovenska vladina delegacija, koju su predvodili njen predsednik Dragiša Cvetković i ministar inostranih poslova Aleksandar Cincar-Marković, učinila je to u prisustvu Adolfa Hitlera i drugih zvaničnika sila Osovine.
Belvedere je kao letnju rezidenciju podigao princ Eugen Savojski, koji se u istorijskom pamćenju kod Austrijanaca i Nemaca zadržao kao oslobodilac Beograda od Turaka 1717. Dvorac je potom bio i rezidencija prestolonaslednika Franca Ferdinanda.
Susret trojke na Jalti 1945.
Mesto gde su se odmarali mnogi pesnici, carevi i grofovi 1945. je izabrano za istorijski susret Staljina, Ruzvelta i Čerčila. U kompleksu Livadijskog dvorca, u selu Livadija, nadomak Jalte, lideri tadašnjeg SSSR, SAD i Velike Britanije ugovorili su podelu Nemačke na četiri okupacijske zone i utanačili sopstvene uticaje na teritoriji Evrope.
Istorija ovog kompleksa počinje kada je posle svoje misije u Italiji 1834. grof Lav Potocki, kupio posed Livadija. Car Nikolaj Drugi nije mogao da odoli šarmu ovog mesta, te je posle smrti Potockog 1860. kupio imanje. Veliki dvorac otvoren je tokom 1911.
Pregovori o Kosovu 1999.
Dvorac Rambuje, letnja rezidencija predsednika Francuske u istoimenom gradiću jugozapadno od Pariza, ušao je u istoriju naših naroda u predvečerje rata 1999.
Rambuje je od običnog seoskog imanja iz 14. veka prerastao u luksuzni kompleks. Zamak je 1870. rentiran vojvodi od Tremoja, što je bio prvi korak na putu da zamak Rambuje postane predsednička rezidencija.
Predsednik Feliks For posetio je Rambuje 1896. godine, s namerom da tu letuje svake godine. Tako je ovaj dvorac postao letnja rezidencija predsednika Republike. Emil Lube i Rejmon Poenkare su tu održavali lovačka druženja sa stranim visokodostojnicima, prinčevima i poglavarima država.
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs