Nije bilo moguće kretati se normalno, pa dok su neki uzaludno pokušavali da stignu tamo gde su namerili, oni pametniji su jednostavno pustili da ih masa nosi i uživali u međunarodnom veselju. Međunarodnom, jer ovde ima ljudi iz više od 15 zemalja, ali i iz najudaljenijih delova sveta.

Nataša Viljoen (22) u Guču je stigla pravo iz glavnog grada Južnoafričke Republike. Došla je na poziv imenjakinje Nataše Mitić (25), sa kojom se poznaje već četiri godine. Toliko joj je lepo, da bi volela da ostane.

- Nataša je pre dve godine bila u Kejptaunu, pa je bio red da uzvratim posetu. Nas dve se smo se upoznale u Parizu, gde smo obe radile kao bebisiterke. Oduševljena sam Gučom. Provod je fenomenalan, a ljudi divni. Svi me pozivaju u svoje domove, što mi je neobično. Pomalo se osećam kao kod kuće jer se kod nas u Kejptaunu održavaju „balkanolodži“ žurke, gde se sluša ovakva muzika - priča Nataša dok pazari šajkaču za uspomenu.

Sa južnoameričkog kontinenta je doputovala Julija Kastela (20) iz Portoalegrea u Brazilu. Ona pohađa muzičku akademiju i fascinirana je zvucima trube. Priznaje da joj se u Guči baš ne sviđa ponašanje ljudi, ali to joj mnogo ne smeta jer je došla da uživa u muzici.

- Volim tradicionalnu muziku i zbog toga sam ovde. Moji prijatelji su već bili i toplo su mi preporučili da obavezno posetim Guču. Baš uživam. Malo mi smeta gužva i ponašanje pojedinih turista, ali pretpostavljam da je to način na koji se ljudi ovde vesele - iskrena je Julija.

Dragačevski sabor je u toku poslednje decenije prerastao u svetski fenomen, a Guča je upisana u listu obaveznih destinacija koje morate posetiti tokom leta, pa ne čudi što je aviomehaničar Džordž Vilson (28) iz Njuplimuta na Novom Zelandu odlučio da deo odmora provede upravo ovde.

- Došao sam u sredu rano ujutru i prvi sam strani gost koji se prijavio u kampu. Odavno nisam video toliko pozitivnih ljudi, smeha i zabave na jednom mestu. Fenomenalno se provodim. Osim kada me ujutru stisne glavobolja od rakije koju sam prethodne noći popio. Pa moram da ispoštujem domaćine u čijoj sam zemlji.

Probao sam i kupus iz zemljanog lonca, to su mi svi preporučili i već mi postaje malo muka jer ga jedem već treći dan - kroz smeh završava Džorž, uz obećanje da će sigurno opet doći.