ISPOVEST PORODICE POGINULOG POLICAJCA SINIŠE HRNJEZE (39)
Svi su nas zaboravili!
Jelena Hrnjez (42), udovica policajca Siniše Hrnjeza (39), koji je tragično stradao 2011. u Starim Ledincima kraj Novog Sada, kaže da u potpunosti podržava inicijativu „Alo!“ da se osnuje fond za pomoć deci i porodicama policajaca koji su stradali na dužnosti.
Srećna vremena: Porodica Hrnjez na okupu
Kako kaže, osim novca, deci poginulih treba obezbediti sigurnu budućnost koja im je obećavana kada su se tragedije dogodile. Što je više vremena prolazilo od ubistva njenog supruga, to su nju i njihovih troje dece sve više zaboravljali. Danas im se čak ne javljaju ni kolege sa kojima je Siniša svakog dana radio...
Hrnjezova udovica za „Alo!“ prepričava kako su protekle skoro tri godine i kroz šta je njena porodica prošla od trenutka kada je saznala da je izgubila glavu kuće. Prvo su doživeli šok, koji do današnjeg dana niko opisati ne može, a usledilo je sve što ide posle takve tragedije.
- Najgore je gledati troje dece kako odrastaju bez oca. U jednom trenutku, od žene domaćice, koja se posvetila kući i porodici, pretvorila sam se i u oca i u majku i morala sam da se borim za nas četvoro. U jednom danu sam ostala sama sa troje male dece - počinje priču Jelena za „Alo!“, dodajući da su se mnoge stvari dešavale neočekivano i da ih nije mogla sanjati ni u najružnijim snovima.
Pare od „audija“ dati deci poginulih policajaca
Premijer Aleksandar Vučić je najavio da će pola državnog voznog parka, koji se procenjuje na 50.000 automobila, završiti u garaži, a da će i od te polovine polovina biti prodata. „Alo!“ zahteva od nadležnih da novac od prodaje limuzina koje su do sada vozili visoki policijski funkcioneri bude usmeren u fond za pomoć deci i porodicama policajaca koji su stradali na dužnosti. Samo u poslednje četiri godine, na dužnosti su ubijena petorica policajca: Goran Đorđević (44) kod Bujanovca, Miroslav Stamenković (27) u Vlasotincu, Slobodan Cvetić (41) i Aleksandar Rkman (29) u Beogradu, Željko Zečević (31) kod Tutina i Siniša Hrnjez (39) kod Novog Sada. Više njih je teško ranjeno.
- Vukašin je posle Sinišine smrti mnogo popustio sa učenjem. Ćerka Vasiljka, koja je tada imala svega 12 godina, danas posle skoro tri godine od gubitka oca noću se probudi i plače. Upisala je prošle godine srednju medicinsku školu, a kada je ove godine videla konkurs Srednje vojne škole za prijem kadetkinja, odlučila je da konkuriše tamo. Želi da nastavi očevim stopama. Životna želja joj je da obuče uniformu - objašnjava udovica poginulog policajca.
Četvoročlana porodica Hrnjez danas živi u Veterniku, kraj Novog Sada, od porodične penzije koju su nasledili od pokojnog oca, koja iznosi 38.000 dinara, i Jelenine plate, koja je sa srednjom stručnom spremom oko 24.000 dinara. Jelena priča da su joj posle tragičnog događaja mnogi obećavali pomoć, ali da su ih svi, nažalost, ubrzo zaboravili. Pali bi u totalni zaborav da se nije obratila tadašnjem premijeru Dačiću. Danas joj je najstrašnije kada sretne nekadašnje kolege svog supruga.
Siniša je poginuo prilikom intervencije: Sahrana
- Mnogi su posle tog događaja kod nas dolazili samo da bi se slikali i niša više. Posao su mi obećavali godinu dana. Samo sam tri puta morala da vadim potvrdu da nisam kažnjavana. Kako koja potvrda zastari, traže mi novu, a odgovora nikakvog nije bilo, sve dok se nisam obratila tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću. Zasnovala sam radni odnos kao radnik u pisarnici, dok sam kasnije prebacivana. Promenila sam do danas sedam radnih mesta. Gde god je trebalo neku rupu popuniti, tako su mene na to radno mesto slali - priča Jelena, dodajući da su sa Sinišom zauvek otišli i njegovi mnogobrojni prijatelji.
Policajac Siniša Hrnjez poginuo je 30. oktobra 2011, a njegov kolega Saša Marinković (40) tada je teško povređen. Na njih je bombu bacio Srećko Martić (36) prilikom intervencije u Ledincima, kada je patrola došla na poziv ukućana, koji su pozvali policiju zbog nasilja u kući.
Ćerka krenula očevim stopama
Sinišina ćerka Vasiljka kaže za „Alo!“ da je konkurisala za prijem u Srednju vojnu školu jer je sigurna da bi njen pokojni otac bio ponosan na svoju ćerku, koju je toliko voleo.
- Kada bi danas znao da ću, ako me sreća posluži, i ja obući uniformu sa zastavom Srbije, njegovoj sreći ne bi bilo kraja. Strašno je to što nam tatu niko više vratiti nikada neće, ali bi trebalo barem neka sigurnost da nam bude obezbeđena - kaže Vasiljka.
Tagovi:
Nema komentara za ovu vest.
Molimo čitaoce alo.rs da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila.
Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara.
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni.
Redakcija alo.rs ima pravo da ne odobri komentare koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo.rs.
Administratorima se možete obratiti ovde: online@alo.rs
- Moj auto - polovni automobili |
- Delovi |
- Gume |
- Dodatna oprema |
- Felne |
- Auspusi |
- Stakla |
- Amortizeri |